Redakcija
Pevačica Goca Lazarević je sa 15 godina otišla od kuće i to kod maćehine rodbine, ali kako su tamo imali sina jedinca nije mogla da ostane, tukao je, udarao. Pokupila je svoje stvari, sa kartonskom kutijom u rukama tražila tetku, a posle bezuspešne potrage sela je na svoju kutiju na jednoj tramvajskoj stanici i počela da plače.
U kuću Goce Lazarević dolazile su žene koje nisu mogle da zemene njenu majku, ali su pokušavale da pomognu, jedna od njih, njena maćeha, cenila je Gocin talenat i pokušala je da joj pomogne o čemu pevačica priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115, sredom u 21 sat.
– Zapravo sam ja želela da odem iz te sredine, iz te porodice. Sticajem okolnosti, ta moja maćeha je imala svoju rođaku koja je živela u Zemun Polju i stvarno mi je preporučila, rekla idi kod nje. Ja sam smislila, jer sam bila vukovac, mogla sam da idem u normalnu gimnaziju ili bilo koju školu u Gornjem Milanovcu, svega je bilo, ali ja sam izmislila školu koja nigde ne postoji, da ne mogu busom da idem, nego da odem odatle. Stalno sam želela da odem ali nikada dalje od Beograda, iz svoje Srbije. To je sad nešto što preskačemo, ali imala sam mnogo prilika da se odselim u svet, da dobijem vize, te boravišne razne, nikada i slovima nikada, ni dan-danas. I nisam želela, nisam htela da školujem decu u inostranstvu, da ne bi ostali tamo. Zašto to nisam radila, mogla sam, a ja sam im rekla možda sam sebična, ali vi ste sada zreli, završili ste fakultet, izvolite, idite gde hoćete. Ali ja sam gledala sad ta prva generacija i možda i tih polupismenih ljudi, kako sa tugom, kako im je deo njih je bio ovamo, a deo njih tamo. Jedino druga generacija, sledeća dece je bila srećna i ja nisam želela – kaže Goca pred kamerama Blic televizije.
– Putovala sam u to vreme se nije tako putovalo, a ja sam sa kud-om Ivo Lola Ribar u kom sam pevala, igrala putovala. Kada smo putovali po svetu, znači ja sam tako mlada u to vreme, to je bilo interesantno, videla sveta, ali nikada i nikada ni do sada nisam požela da živim van svoje Srbije, neko treba da živi ovde i treba da se držimo svog korena, svog identiteta i smatram da sam ispravno postupila. Ja smatram. Moja duša – ističe pevačica.
Kako navodi profesoroka Đukić Dejanović možda je to bilo upravo zbog gubitka majke koja je otišla u Nemačku.
– Nisam o tome razmišljala, u pravu ste – kaže Goca Lazarević.
Sa 15 godina Goca Lazarević odlazi u Zemun Polje, rođaci žene koja je živela sa njenim ocem je prhvataju ali ne i njihov sin jedinac.
– A što se njih tiče, oni su me zaista prihvatili, međutim, dečak je bio ljubomoran jer je jedinac. I iako sam ja bila možda godinu i po starija od njega, ali meni je život sazreo pre vremena. Uslovi života su me naterali da sve gledam iz drugog ugla. Prosto me dete toliko nije trpelo da me svaki dan udarao i tukao. Ja sam to trpela jedno 15 dana, možda 20 dana, sada sam zaboravila. I onda mi je puklo samo jednom – kaže iskreno pevačica.
blic.rs
GIPHY App Key not set. Please check settings