Piše Armin Zeba
Prema podacima državne Agencije za statistiku, bosanskohercegovaÄki izvoz u 2023. je dostigao vrijednost od 16,7 milijardi konvertibilnih maraka, za 7,1 manju nego u prethodnoj godini, dok je uvoz istovremeno smanjen za tri procenta, na 27,8 milijardi KM.
Pokrivenost uvoza izvozom snižena je za dodatnih 2,7 procentnih poena, na 60,1 posto, a godiÅ¡nji vanjskotrgovinski deficit Bosne i Hercegovine poveÄan sa 10,7 na 11,1 milijardu KM.
Glavni partneri
Izvoz u SAD poveÄan je za 14,3 posto, na i dalje priliÄno skromnih 202,5 miliona KM, a uoÄljiv je i pad obima robne razmjene sa Turskom â izvoza za 16,1 posto, a uvoza za osam posto
Glavni vanjskotrgovinski partner BiH i u proÅ¡loj godini je bila Evropsko unija, na Äije tržiÅ¡te je izvezeno robe za 12,2 milijarde KM (za 7,9 posto manje nego u 2022.), a iz tog smjera ostvaren uvoz vrijedan 16,4 milijarde KM (za 0,5 posto viÅ¡e nego u 2’22.), uz posljediÄan pad pokrivenosti uvoza izvozom na 74,4 posto. PojedinaÄno, najzanaÄajnija evropska izvozna tržiÅ¡ta za bh. proizvoÄaÄe bila su NjemaÄka, u koju smo plasirali artikle ukupno vrijedne 2,7 milijardi KM, te Hrvatska (2,5 milijardi KM), Austrija (1,7 milijardi KM), Italija i Slovenija (po 1,4 milijarde KM). Iz istih zemalja smo najviÅ¡e i uvozili â iz Italije za 3,9 milijardi KM, NjemaÄke za 3,3 milijarde KM, Hrvatske za 2,1 milijardu KM, Slovenije za 1,1 milijardu KM, a iz Austrije za 997 miliona KM.
Glavni vanjskotrgovinski partner BiH i u proÅ¡loj godini je bila Evropsko unija, na Äije tržiÅ¡te je izvezeno robe za 12,2 milijarde, a iz tog smjera ostvaren uvoz vrijedan 16,4 milijarde KM
Izvoz u zemlje CEFTA (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini) vrijednosno je iznosio 3,1 milijarde KM (za 5,5 posto manje nego u 2022.), pri Äemu je ubjedljivo najveÄi ostvaren u Srbiji â 2,1 milijarda KM. Uvoz iz CEFTA regije bio je ukupno vrijedan 3,2 milijarde KM (godiÅ¡nji pad za 7,9 posto), od Äega se Äak 2,8 milijardi KM odnosi na robu iz Srbije. U vanjskotrgovinskoj razmjeni sa CEFTA tržiÅ¡tima, pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 96,3 posto.
Kada je rijeÄ o ostalim tržiÅ¡tima, spomena vrijedan je rast izvoza u Sjedinjene AmeriÄke Države za 14,3 posto, na i dalje priliÄno skromnih 202,5 miliona KM (uvoz iz SAD samnjen je za 17,1 posto, na 791,2 miliona KM). S druge strane, uoÄljiv je pad obima robne razmjene sa Turskom â izvoz je smanjen za 16,1 posto, na 261,6 miliona KM, a uvoz za osam posto, na 1,5 milijardi KM.
Dominacija metala
U stukturi izvoza dominirali su proizvodi iz kategorija ObiÄni metali i proizvodi od obiÄnih metala (3,1 milijarda KM), MaÅ¡ine, elektrotehniÄka oprema, aparati za snimanje i reprodukciju slike i zvuka (2,7 milijardi KM) te Mineralne tvari (1,8 milijardi KM), koji su, sa neÅ¡to drukÄijim redoslijedom, bili bez premca i na uvoznoj strani (maÅ¡ine â 4,3 milijarde KM, mineralne tvari i metali â po 3,8 milijardi KM).
Najprodavaniji izvozni bh. artkli bili su oni klasificirani kao Ostali proizvodi od metala (1,7 milijardi KM), te Razni gotovi proizvodi, ElektiÄne maÅ¡ine, aparati i ureÄaji, NamjeÅ¡taj i ElektriÄna energija (po 1,1 milijarda KM), dok smo najviÅ¡e novca potroÅ¡ili na uvoz nafte i nafnih derivata (2,5 milijardi KM), cestovnih vozila â dvije milijarde KM) i obojenih metala â 1,4 milijarde KM).
Posmatrano po industrijskim granama, u poljoprivredi, Å¡umarstvu i ribarstvu ostvareno je 255,6 miliona KM izvoza i milijarda KM uvoza, u rudarstvu 264,1 milion KM izvoza i 853,5 miliona KM uvoza, u preraÄivaÄkoj industriji 14,6 milijardi KM izvoza i 25,6 milijardi KM uvoza, u elektroenergetsko i plinskoj industriji 1,1 milijarda KM izvoza i 215,9 miliona KM uvoza (uz pad od 45,1 posto), u vodosnabdijevanju, upravljanju otpadom i uslugama saniranja okoliÅ¡a 433.3 miliona KM izvoza i 38,5 miliona KM uvoza, u informacijskim i komunikacijskim uslugama 56,9 miliona KM izvoza i 62,9 miliona KM uvoza, u struÄnim, nauÄnim i tehniÄkim uslugama samo 79 hiljada KM uvoza, a u umjetniÄkim, zabavnim i reklreacijskim uslugama 243 hiljade KM izvoza i 3,7 miliona KM uvoza.
PoveÄan plasman u Rusiju
Mada je bio daleko od spektakularno, na nivou od svega 56,4 miliona KM, u proÅ¡loj godini izvoz iz Bosne i Hercegovine u Rusiju je poveÄan za 7,1 posto.
Uvoz ruske robe, pak, osjetno je smanjen â za 28,1 posto, na 255,7 miliona KM, ali je unatoÄ tome i dalje gotovo peterostruko vrijedniji od bosanskohercegovaÄkoj izvoza u Rusiju.
Krah izvoza duhana
Procentualno najveÄi pad izvoza u proÅ¡loj godini, od Äak 69,2 posto (na 2,7 miliona KM) odnosi se na duhan i duhanske preraÄevine, Äiji je uvoz istovremeno poveÄan za 34,6 posto (na 153,4 miliona KM), a drastiÄno je smanjen i izvoz obojenih metala (za 53,9 posto, na 558,4 miliona KM) te živih životinja (za 51,5 posto, na 2,2 miliona KM).
Najosjetniji rast u procentima zabilježen je kod tekstilnih vlakana i otpadaka (492 posto, na 6,6 miliona KM) te plina (149,1 posto, na 4,1 miliona KM).
Na uvoznoj strani procentualni pad je naizraženiji u sluÄaju zlata (za 88,9 posto, na 944 hiljade KM), dok je najveÄi skok preimjetan kod ostalih preijevoznih sredstava (za 150,9 posto, na 27,1 milion KM).
GIPHY App Key not set. Please check settings