Sve teže preći granice, sve veći rizik za izbeglice

“Zamislite koliko neko mora biti očajan da se usudi krenuti preko jedne tako opasne rijeke, sa djetetom u naručju starim svega devet mjeseci”, kaže za RSE aktivista iz Tuzle Nihad Suljić.

Beba starosti devet meseci i njena majka su među jedanaestoro nastradalih izbeglica na reci Drini.

Njihov čamac se prevrnuo u noći između 21. i 22. avgusta tokom pokušaja da pređu iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu.

Prema navodima policije Srbije, pretpostavlja se da su među nastradalima osam sirijskih državljana, dva egipatska i jedan irački državljanin.

Grupu izbeglica koja je uspela da pređe na područje BiH posetio je Nihad Suljić, kao volonter nevladne organizacije SOS Balkan Route, kako bi podelio hranu, odeću, obuću i sredstva za higijenu, ali nije mogao sa njima da razgovara.

“Smatram da je tragedija rezultat politike zatvorenih granica. Ukoliko zatvorite granice, imat ćete krijumčare, kriminal i žrtve”, ocenio je Suljić.

Jedan broj preživelih migranata se nalazi u Bosni i Hercegovini, dok je deo njih u Srbiji.

Susedne države Srbija i Bosna i Hercegovina nalaze se na takozvanoj “Balkanskoj izbegličkoj ruti” kroz koju, bežeći od rata i siromaštva, ljudi u pokretu pokušaju da se domognu država Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.

U proteklih deset godina reka Drina odnela je najmanje 40 života migranata koji su pokušavali da je pređu, pokazuju podaci Radija Slobodna Evropa iz februara 2024. godine.

Zbrinjavanje preživelih izbeglica

Prema rečima Žarka Lakete, direktora Službe za poslove sa strancima BiH, spaseno je 15 migranata, od kojih je 12 maloletno.

Za njih je, kako je rekao, obezbeđeno zdravstveno zbrinjavanje i smeštaj u prihvatnim centrima u Sarajevu.

“Po zakonu i po sporazumu o readmisiji sa Srbijom, oni će biti po redovnoj proceduri vraćeni u u Srbiju”, dodao je.

Prema informacijama Službe za poslove sa strancima BiH, 12 migranata je iz Sirije, dvoje iz Egipta i jedna osoba je iz Maroka.

U Srbiji je Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio da je 18 osoba spaseno, uključujući 10 dece.

Kako je navedeno, u prihvatnim centrima je, nakon medicinskog zbrinjavanja povređenih, smešteno 16 osoba od kojih je šest maloletnika bez pratnje roditelja.

U saopštenju se dodaje da je obezbeđena i psihološka podrška.

Šta kažu zvaničnici?

Policija intenzivno radi na identifikaciji i procesuiranju lica koja su organizovala i prevozila migrante iz Srbije u BiH.

To je saopštio ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

Ministarstvo sigurnosti BiH i Služba za poslove sa strancima BiH, prema rečima ministra Nenada Nešića, preduzimaju sve što je u njihovoj nadležnosti.

“Mi smo dio kolektivne evropske sigurnosti i ispunjavamo sve uslove i sve zahtjeve EU. Imamo odličnu saradnju sa svim zemljama regije i trudimo se da migrantsku krizu koliko je to u našoj moći ublažimo, i da bude što manjih posljedica, a na kraju i žrtava”, izjavio je Nešić.

Sevlid Hurtić, ministar za ljudska prava i izbeglice BiH ocenio je da je problem što je migranska kriza svedena na bezbednosnu, a ne na ugroženost ljudskih prava.

On je rekao da je ova tragedija “dokaz da kriminalci s jedne i druge strane Drine surađuju odlično”, te da se krijumčari ne obaziru na rizike i ljudske žrtve.

Dodao je da Graničnoj policiji hronično fali ljudstva kako bi mogli bolje da kontrolišu granice BiH.

“Čim naše granice budemo više kontrolisali neće se to dešavati i naravno neće biti ljudskih žrtava”, kaže Hurtić.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije apelovao je na međunarodnu zajednicu da intenzivira napore u pronalaženju održivih rešenja za migrantsku krizu.

“Istovremeno, pozivamo na hitno procesuiranje organizatora ilegalnih prelazaka preko reke Drine, jer ovakvi postupci direktno ugrožavaju ljudske živote”, naveo je Komesarijat.

Šta kažu zvanični podaci?

Prema podacima Ministarstva bezbednosti BiH za 2023. godinu, granična policija je u pokušaju nezakonitog prelaska granice otkrila blizu 14.000 osoba, dok su na izlazu iz BiH prema Hrvatskoj otkrivene oko 7.500 osobe.

U 2023. godini je u BiH prijavljeno više od 34.000 migranata, što je povećanje od preko 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najviše izbeglica, preko 14.000 bilo je iz Avganistana.

Za poslednjih šest godina preko teritorija BiH prešlo je više od 142.000 migranata.

U Srbiji je tokom 2023. godine u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji evidentirano skoro 109.000 migranata, prema podacima Komesarijat za izbeglice i migracije.

Izbeglice u rukama krijumčara

Organizovane kriminalne grupe, sa područja Bosne i Hercegovine ali i inostranstva, napravile su “veliki posao” od krijumčarenja migranata zarađujući znatan novac, navodi se u publikaciji “Krijumčarenje migranata” o sudskoj praksi u BiH od 2018. do 2021.

Sud BiH je od 2018. godine izricao oko 36 presuda godišnje za ova dela.

Većina kazni se kreće od nekoliko meseci do tri godine zatvora.

Nedavno je doneta presuda od 11 godina zatvora avganistanskom državljanu za posebno teško delo krijumčarenja ljudi koje je uključivalo fizičko i seksualno nasilje nad maloletnim migrantima.

U Srbiji je samo tokom ovog leta bilo više hapšenja zbog krijumarenja ljudi.

Tako je policija u Pirotu na jugu zemlje krajem jula uhapsila više osoba kada je u kombiju kojim je upravljao turski državljanin pronađeno 8 migranata.

Na severu zemlje kod Subotice uhapšen je muškarac iz Srbije koji je kombijem pokušao da prokrijumčari 32 osobe.

Zbog krijumčarenja je uhapšen i saobraćajni policajac iz Novog Sada koji je teretnim vozilom na granici sa Bugarskom preuzeo 67 migranata.

Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije u Zagrebu kaže za RSE da države ne mogu same da upravljaju ilegalnim migracijama.

“Mora postojati i koopoerativni model, ali i globalno upravljanje. Krijumčarenjre je vrlo unosan posao podzemlja. To su organizirane skupine međunarodno povezane”, naveo je.

Nikola Kovačević iz beogradskog nevladinog Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS ekspanziju krijumčarenja povezuje sa početkom prakse pušbekova (pushback – vraćanje migranata nazad preko granice) migranata.

On kaže da je ta praksa počela intenzivno i sistematski da se sprovodi na svim granicama od marta 2016. sporazumom između EU i Turske o sprečavanju dolaska izbeglica u Evropu.

Osam godina kasnije, kaže, sve je teže preći granice i samim tim sve su veći rizici kojima ljudi moraju da se izlažu.

On podseća i na više saobraćajnih udesa koji su se samo u Srbiji dogodili sa vozilima u kojima su prevoženi migranti.

“Ljudi nastavljaju da dolaze i nastaviće da dolaze. Umesto da se javljaju organima vlasti koji ponosno pričaju da suzbijaju krijumčarenje, beže od njih u ruke krijumčara koji zarađuju ogroman novac”, dodaje.

Šta bi moglo da bude rešenje?

Marinko Ogorec, profesor na Univerzitetu u Velikoj Gorici u Sloveniji, ocenio je za RSE da Evropa i zemlje regije nemaju pravi odgovor na migrantsku krizu koja se usložnjava.

“Vidimo da se tu nalazi korak do dva ispred organizirani kriminal, koji je našao model zarade na krijumčarenju ljudi, i na njihovom prebacivanju ilegalnim putem preko granica i to postaje sve ozbiljniji i sve složeniji problem”, kaže on.

On smatra da bi EU trebalo da donese odgovarajuće zakone i propise i modele postupanja koje bi sve zemlje prihvatile.

“Trebalo bi isto tako u velikoj mjeri redefinirati status azila, azilanata, azilantskih prava. Nakon toga bi druga mjera bila vraćanje migranata u zemlje porijekla”, dodao je.

Za pravnika iz Beograda Nikolu Kovačevića rešenje za smanjivanje krijumčarenja je u “vraćanju vladavine prava i poštovanju ljudskih prava na granicama u Evropi”.

On kaže da nije sporno da neka država hoće da spreči nekoga da uđe u zemlju, ali kad se pojavite na granici pred graničnim policajcem mora da se sprovede individualna procena svakog pojedinca.

“Da li je neko ekonomski migrant pa će po readmisiji da ga vrate, recimo, iz Srbije u Bugarsku, ili je u pitanju bogatija zemlja kao Švedska pa će direktno da ga deportuju u Pakistan, ili je u pitanju Sirijac koji može da dobije azil, ili Avganistanac, Eritrejac, Sudanac, Somalijac”, kaže Kovačević.

Države treba da počnu da primenjuju postojeće zakone, tvrdi on, ne moraju da se usvajaju novi ili da se menjaju zakoni.

“Kada nekoga uvučete u pravnu proceduru, tada ta osoba ima pravo da se izjasni, ima pravo na pravnog zastupnika, prevodioca, može da se žali na odluku o deportaciji i to piše u zakonima o strancima Srbije, Bosne, Crne Gore, Mađarske, Grčke”, navodi Kovačević.

Izbegličke rute, pa ni balkanska, nisu zaustavljene ni pored svih pokušaja vlasti brojnih zemalja i podizanja barijera. Ljudi nastavljaju da se kreću tim rutama na putu ka EU bežeći od ratova, siromaštva i gladi.

Mnogi od njih ne stignu do svog cilja.

U jednoj od najsmrtonosnijih brodskih katastrofa na Mediteranu u junu 2023. živote je izgubilo gotovo 600 izbeglica.

U stari ribarski brod koji je iz Libije kretao za Italiju, bilo je smešteno gotovo 700 ljudi iz Pakistana, Sirije i Egipta.

Prevrnuo se u jugozapadnoj Grčkoj, u blizini kopnenog grada Pilos.

Spasene su 104 osobe.