Dijeliti je zaista važno, čak i bebama. Sudeći po studiji iz februara 2020. godine, naučnici su otkril da bebe neće samo odustati od svojih užina kada vide da je stranac gladan, već i da će odustati od hrane čak i kada su one same gladne.
Studija koja je uključivala 100 devetnaestomjesečnih beba je urađena na Univerzitetu u Vašingtonu, a naučnici su otkrili da su bebe koje su učestvovale u ekperimentu pokazale altruističko ponašanje.
Altruizam je naklonost i ponašanje kojem je cilj pomaganje drugome u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao nesebično, jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih.
“Smatramo da je altruizam bitan za proučavanje, jer je to jedan od aspekata čovječnosti. To je bitan dio moralne fabrike društva. Mi odrasli pomažemo jedni drugima kada vidimo nekoga ko je u lošoj situaciji i radimo to čak i kada štetimo sebi, tako da smo odlučili testirati korijene ovoga u bebama”, ispričao je glavni autor studije Rodolfo Kortez Baragan.
Naučnici su pratili kako su se bebe ponašale kada se različito voće, kao što su jagode, borovnice, banane i grožđe, našlo pred njima.
Takođe su podijelili bebe u dvije grupe: one koje mole i one koje ne mole. Eksperimentatoru je ispala voćka, a on se pretvarao da je ne može uzeti, demonstrirajući moljenje za hranu koju je izgubio, i više od pola beba mu je vratilo!
Zatim su naučnici odlučili povećati ulog i eksperimentisati s bebama prije njihovog hranjenja.
“Bebe u ovom dijelu eksperimenta su sa željom gledala u voće i onda su ga vratile. Smatramo da ovo prikazuje nekakvu mini-verziju altruističkog ponašanja”, rekao je Endru Melkof, jedan od naučnika. Naučnici su takođe otkrili da su bebe koje dolaze iz porodica s braćom i sestrama ili specifičnih kulturnih pozadina bile više voljne vratiti hranu.
“Smatramo da određena porodična i društvena iskustva prave razliku i nastavak istraživanje bi bio poželjan kako bismo bolje razumijeli šta uvećava ekspresiju altruizma u djeci.
Jer, kako ističu, ako bi se otkrilo kako promovisati altruizam u našoj djeci, to bi nas moglo povesti ka boljem društvu. Sudeći po naučnicima ove studije, altruizam ovih beba je bio prirodno ponašanje.
Bebama nije bila potrebna vježba kako bi naučile šta da rade, što je postalo evidentno u prvom, ali i u sljedećim pokušajima. Zahvaljujući studijama kao što je ova naučnici su sada jedan korak bliže razumijevanju socijalno-kognitivnih faktora u promovisanju altruizma.