Redakcija
Džej Ramadanovski delio je svoju emociju i dušu sa svima, otkrivao je svoje tajne, pa je tako u jednom od intervjua za Kurir pričao o najintimnijim stvarima iz svog života. Te 2015. godine, u Poreču, našem novinaru je otvorio dušu.
– Postigao sam nešto o čemu nikad nisam ni sanjao. Na koncert koji sam imao na Sajmu došlo je više od 30.000 ljudi bez ikakve reklame. Samo na moje ime. To je kruna moje karijere. Ipak, ko visoko leti, nisko pada. Najbolje je biti u zlatnoj sredini. Meni se desilo da me zovu kraljem i legendom. Pevam 30 godina i ostavio sam trag na estradi. Ne moraš stalno da budeš na vrhu. Sad sam šesti ili sedmi, ako može da se napravi neka rang-lista.
Za tebe kažu da si poročan.
– Smanjio sam alkohol. Malo zbog zdravlja, ali i godine su me stigle. Izbegavam piće u danima kada pevam. Ovako uzmem čašu ili dve viskija.
Da li si probao drogu?
– Odrasti na asfaltu, a ne probati drogu bilo je nemoguće. Ne volim sintetiku, a heroin nikad nisam uzeo. Vutra mi se ne dopada. Samo “eskobar” i “al paćino”, i to povremeno. Ne znam ko to nije probao
Kakva je osećaj?
– Kada uzmeš crtu ili dve, popravi ti se raspoloženje. Ne znam kako je kada smrčeš ceo dan. Nisam taj tip. Kako se kaže, koka nije gudra (smeh).
Da li tvoj život najbolje opisuje hit “Imati, pa nemati”?
– Jezik pregrizao i pomeri se s mesta. Nema nijedna baš autobiografska pesma. Nekako je moj život Marina Tucaković najbolje opisala kroz stihove “Sunce ljubavi”.
Da li si pevao nekim političarima?
– Samo Titu nisam pevao. Nastupao sam pred Slobodanom Miloševićem i drugim državnicima. Mira Marković je više od muža volela moje pesme, a najviše “Vetrovi me lome” i “Gde ću sad, moja ružo”. Pevao sam Koštunici, Vuku Draškoviću, Palmi i Dačiću. Nisam nikad pevao na njihovim stranačkim skupovima, već na privatnim zabavama i humanitarnim koncertima.
.
.
.
.
Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Damir Dervišagić
GIPHY App Key not set. Please check settings