Sarajevo poručilo vakcinu, ali Republika Srpska traži rusku

Iz Bosne i Hercegovine su upućene dvije porudžbine za buduće vakcine protiv korona virusa. Prvu, sa državnog nivoa vlast je poručila putem Globalnog saveza vakcine (GAVI), u kojem učestvuje 186 država svijeta.

Druga, pak, porudžbina iz Banjaluke, centra entiteta Republike Srpske, upućena je ka Rusiji za nabavku u avgustu u toj zemlji registrovane Sputnjik V vakcine. U testiranju ove vakcine, inače, je preskočena treća faza, koja može da traje i mjesecima, a što je izazvalo globalnu zabrinutost.

Takve poruke u dva pravca, zbunile su između ostalih i Svetlanu Petrović, iz grada Doboja sa sjevera BiH.

“Ne mogu ja odlučivati koju vakcinu ću uzeti. To zavisi od nadležnih”, kaže sagovornica.

Svetlanin grad Doboj je u Republici Srpskoj, jednom od dva bh. entiteta. Ko je nadležan u njenom slučaju? Entitetska ili centralna vlast u Sarajevu, kojoj poziciju dodatno komplikuje i to što na nivou države ne postoji ministarstvo zdravstva?

Vakcine su tako postale još jedno od pitanja podjela u BiH, dok Svetlana predlaže jednostavno rješenje:

˝Generalno mislim da bi trebalo primiti vakcinu da se na neki način zaustavi ova bolest.”

Prema podacima od utorka, 8. decembra, u Bosni i Hercegovini (BiH) registrovano je 1.077 novozaraženih osoba. U poslednja dvadesetčetiri sada preminulo je 69 ljudi, dok je ukupan broj žrtava COVID-19 u BiH od marta kada je proglašena pandemija 3.150.

Vakcina na koju računa 186 država

Bosna i Hercegovina naručila je 1.232.000 doza potencijalnih vakcina za 20% populacije putem Globalnog saveza za vakcine (GAVI).

Ministrica civilnih poslova Bosne i Hercegovine Ankica Gudeljević je u ime BiH 18. septembra potpisala Ugovor sa GAVI o nabavci vakcina za građane BiH.

Vijeće ministara BiH je na sjednici 3. decembra najavilo da bi vakcine protiv COVID-a 19 mogle stići u BiH u prvom kvartalu 2021. godine.

Iz Ministarstva civilnih poslova saopštili su da u narednom periodu očekuju daljnja obavještenja Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), Globalne alijanse za vakcine (GAVI) i Koalicije za inovacije pripravnosti na epidemiju (CEPI) o potencijalnim proizvođačima vakcina i rokovima za isporuku.

Republika Srpska vjeruje u Sputnjik V

Na drugoj strani, rusku vakcinu Sputnjik V Republika Srpska očekuje ubrzo poslije Nove godine.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Moskvi, Duško Perović, za novinsku agenciju Srna, izjavio je da se prva isporuka ruskih vakcina može očekivati u februaru 2021. godine.

Perović je rekao i da je Ministarstvu zdravlja Republike Srpske, prije nekoliko dana, dostavio obimnu dokumentaciju koju je neophodno analizirati kako bi bili obezbijeđeni uslovi i dozvole za isporuku ruske vakcine.

Iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rečeno da se u Bosnu i Hercegovinu može uvesti samo cjepivo s odgovarajućom potvrdom o kvaliteti i sigurnosti, ‘pa će u skladu s tim svako cjepivo koje stigne u Republiku Srpsku morati biti sigurno, kvalitetno i učinkovito.

“Trenutno nije moguće odrediti koje će cjepivo biti dostupno u Republici Srpskoj. U okviru mehanizma COVAX, Republika Srpska prijavila je 400 000 doza cjepiva za 200 000 stanovnika. Istovremeno, u saradnji s predstavništvom Republike Srpske u Ruskoj Federaciji, razmatra se mogućnost nabave cjepiva od ruskog proizvođača”, navodi se u odgovoru na upit RSE koju vakcinu će Republika Srpska uvesti.

Za koju vakcinu bi se opredijelili?

˝Odmah, istog momenta. Informišem se na radiju. Slušamo mi taksisti, samo na radiju. Jedva čekamo vakcinu. Jedini spas u tome vidim˝, poručuje sarajevski taksista, Amir.

Njegov kolega Suad dodaje:

˝Bih! Odmah! Iste sekunde!”, navodi ovaj sarajevski taksista svoje mišljenje, dok njihov kolega, Elvedin, kaže da o vakcinama ima više pitanja nego odgovora.

˝Ne znam kako će to izgledati s tim vakcinama. Šta je ona? Hoće li nam neko objasniti šta je unutra? Zbog čega? Korona virus – ko i svaki drugi. Nigdje se ne informišem˝, ističe Elvedin.

Da svaki građanin BiH treba da se vakciniše smatraju Jasmin i Meho iz Cazina, mjesta u sjeverozapadnom dijelu BiH.

˝Naravno da sam za vakcinisanje i treba svaki normalan građanin Bosne i Hercegovine biti odlučan da se vakciniše i samim tim spriječimo ovu epidemiju. Vjerujem vakcini, zašto ne bih vjerovao ljudima koji su čitav život u struci i koji rade da pomognu nama˝, poručuje Jasmin.

˝Obavezno bih se vakcinisao. Kad se svijet vakciniše, zašto ne i mi?”, jasan je Meho.

Sa druge strane, Jovana iz Banjaluke, u sjeverozapadnom dijelu BiH i centru RS, je protiv vakcinacije. Smatra da se sve prebrzo dešava i da još nije dokazano imaju li vakcine koje se najavljuju ikakve neželjene efekte.

˝Još od kako se pojavila ruska vakcina, pa i sve ove druge, stalno se nešto spekuliše i daju se površne informacije u medijima bez konkretnih dokaza da su one efikasne. Koliko ja znam, za ispitivanje vakcina je potrebno nekoliko godina, a ne nekoliko mjeseci kako je sad slučaj˝, mišljenja je Jovana.

Milenko Milačak iz Doboja, na sjeveru BiH, kaže da je već prebolovao korona virus u novembru i smatra da nema potrebe da se vakciniše. Mišljenja je da ljude ne treba primoravati da se vakcinišu, a pri izboru vakcine smatra da treba pratiti struku.

˝Mislim da treba donijeti svako odluku ponaosob, da se ne primorava, da bude obavezno. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ja imam mišljenje o tome da su sve vakcine sigurno ispitane, i Sputnjik i ova druga, jer ne bi svako u svojoj državi davao vakcine da nisu dobro ispitane. Ja ne bih primio, zato što sam takvog uvjerenja˝, kaže Milačak.

Anela Sadiković, Saudin Hrnjić i Dalila Bešić iz Sarajeva planiraju se vakcinisati kada vakcine stignu u BiH, ali samo ako se dokaže da su vakcine bezbjedne.

˝Da, svakako. I prebolila sam. Naravno. Što da ne˝, kaže Anela.

˝Naravno, zašto da ne? Mislim da to nema alternativu, a posljedice ćemo zbrajati kasnije˝, ističe Saudin.

˝Bih. Jedini problem što se ljudi plaše je kontrola kvaliteta vakcina u Bosni i Hercegovini. To je jedini problem. Jedina mana. Kad bi to riješili, niko se ne bi bojao˝, poručuje Dalila.

Kada je u pitanju izbor onih koji se planiraju vakcinisati, tu većina bira rusku vakcinu Sputnjik V. Jedna od njih je i Svetlana iz Doboja.

˝ Izabrala bih Sputnjik, prirodniji je, kako sam slušala ljekare, da je napravljena na neki prirodan način, kao i dosadašnje vakcine. Ove druge to je neki novi metod˝, ističe Svetlana.

Mira, koja živi u Banjaluci, kaže da će sačekati sa vakcinacijom, ali kada bi morala birati izabrala bi Sputnjik V.

˝Prije bih se odlučila za rusku, jer je već tamo dokazano da je to efikasno kod njih na njihovom tržištu. Ipak, sumnja uvijek postoji, jer sve što je novo na tržištu ima svoje mane i vrline i treba još sačekati i uzimati sve informacije iz medija sa rezervom˝, smatra Mira.

Darko Marković iz Doboja kaže da bi prije izabrao rusku, iako priznaje da vrlo malo zna o vakcinama, te da se on neće vakcinisati.

˝Malo više podataka imamo o Sputnjik V, pa možda, kad bih se već odlučio, primio bih tu vrstu vakcine. Samo zato što nešto više informacija imam o njoj. Ništa više˝, ističe Marković

Ko će donositi odluke o vakcinama?

Bosna i Hercegovina nema ministarstvo zdravstva na državnom nivou. Prema Ustavu, zdravstveni sistem u ovoj državi je u nadležnosti entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, te Distrikta Brčko, koji je posebna administrativna jedinica.

Istovremeno, na području Federacije BiH postoji 10 kantona, u okviru kojih je i deset ministarstava zdravstva. Zbog ovakvoj ustroja, svaki zdravstveni sistem, unutar Bosne i Hercegovine, ima autonomiju pri odabiru proizvođača od kojeg će nabaviti vakcine.

Branislav Zeljković, direktor Instituta za javno zdravstvo RS za RSE je rekao da će o ruskoj vakcini konačno odluku donijeti nakon što Srbija objavi rezultate testiranja 20 uzoraka ove vakcine koja je poslata na testiranje Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak iz Beograda.

Rusija je već krenula vakcinaciju svog stanovništva ovom vakcinom za koju ruski stručnjaci kažu da je 95 odsto efikasna i da ne izaziva veće neželjene efekte, ali je i dalje na masovnom testiranju.

Skraćeni režim ispitivanja ove, ali i drugih vakcina, izazvao je globalnu zabrinutost zbog preskakanja takozvanih sigurnosnih ispitivanja faze 3, koja obično traju mjesecima. Evropska agencija za lijekove /EMA/ upozorila je da je protiv ishitrenih odobravanja vakcina protiv COVID-19.

Problem skladištenja vakcina

Za sada nije sigurno kada će, kako i koje vakcine stići u BiH, no, postavlja se pitanje njihovog skladištenja u zdravstvenim institucijama u zemlji. S obzirom na dostupne informacije, svaka od odabranih vakcina mora da se skladišti na veoma niskim temperaturama, poput Pfizerove za koju je potrebna temperatura i do -70 stepeni celzijusa.

Sanjin Musa, voditelj Službe za epidemiologiju u Institutu za javno zdravlje Federacije BiH, kaže za RSE da zdravstvene ustanove u ovom bh.entitetu imaju mogućnost takozvanog standardnog hladnog lanca (transport i skladištenje) za vakcine od -2 do -8 stepeni celzijusa.

Iz Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske istakli su da, također, imaju standardni hladni lanac, s tim što se sve vakcine u ovom entitetu skladište u Institutu i po potrebi distribuišu zdravstvenim ustanovama.

Iz ove institucije nisu željeli komentarisati mogućnosti skladištenja najavljenih vakcina protiv korona virusa. Za onu koja se nabavlja preko COVAX-a, istakli su da se čeka odluka tog tijela i preporuke Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), dok za ruski Sputnjik V čekaju informacije od proizvođača Instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamalej.

Dok entitetske službe čekaju preporuke SZO, sarajevski preduzetnik, Tomislav Grizelj, ponudio je vlastima u Bosni i Hercegovini da skladišti vakcine u hladnim komorama njegove kompanije, koje mogu razviti temperature do -160 stepeni celzijusa.

˝Obavijestili smo oba entitetska ministarstva zdravlja, odnosno Federalni zavod za javno zdravstvo i Institut za javno zdravstvo RS, državno ministarstvo za civilne poslove. Odgovora nemamo, odnosno tri odgovora: Ne znamo. Ne znamo. Nemamo informaciju˝, ističe Grizelj za RSE, te dodaje:

˝Mi kao firma možemo dati logistiku, bez obzira ko će biti uvoznik, ko će biti distributer. Vakcina ima svoju ‘pratnju', od aerodroma, odnosno avio kompanije do konzumiranja˝, poručuje Grizelj.

Kada će početi vakcinisanje?

Bosna i Hercegovina još uvijek ne zna kada će biti vakcinacija protiv korona virusa za njene građane.

Velika Britanija je prva zemlja na svijetu koja je u utorak, 8. decembra počela vakcinaciju građana, nakon što je odobrila vakcinu protiv korona virusa proizvođača Pfizer/BioNTech još 2. novembra.

U zemljama regiona, Hrvatskoj i Srbiji, najavljuju vakcinaciju građana do kraja godine, ali još nije poznato kojim vakcinama.

Hrvatska, kao članica EU, čekaće odluku nadležnih evropskih tijela. Srbija uporedo pregovara sa Rusijom, Kinom, ali i predstavnicima američkog Fajzera (Pfizer) i njemačkog Bionteka (BioNTech).

Njemačka je najavila vakcinaciju svojih građana do kraja godine.