Da li će Vučić morati da se ogradi od Dodika?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je kakvu će politiku rukovodstvo Srbije voditi prema Republici Srpskoj s obzirom na sve veći pritisak Evropske unije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Sagovornici su bili Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Branislav Borenović, predsednik Partije demokratskog progresa iz Republike Srpske.

Bilo je reči o tome da li je Milorad Dodik, koji se otvoreno ponaša kao ruski saveznik, postao teret Aleksandru Vučiću, da li će Zapad vršiti pritisak na rukovodstvo Srbije da se distancira od Dodika, zašto Dodik za razliku od ranijih godina nije ove godine učestvovao u Vučićevoj predizbornoj kampanji.

Razgovaralo se i o tome da li se Dodik konsultovao sa Beogradom pre nego što je Narodna skupština Republike Srpske usvojila odluku o prenošenju ključnih nadležnosti sa države Bosne i Hercegovine na Republiku Srpsku, koliko će slučaj kupovine vile u Beogradu, o čemu je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ponovo otvorilo istragu, poljuljati Dodikovu poziciju, zašto Tužilaštvo ne može iz Beograda da dobije dokumentaciju o toj vili, kao i o tome da li je Dodik pod većom kontrolom Moskve nego Beograda.

Omer Karabeg: Vučić će se nakon izbora suočiti sa pritiskom Evropske unije da uvede sankcije Rusiji. Ti pritisci su praktično već krenuli. Da li će mu u takvoj situaciji Milorad Dodik, koji je otvoreni saveznik Rusije, predstavljati teret?

Nenad Čanak: Milorad Dodik je dosta nesamostalan u donošenju odluka. Njegove odluke zavise od onih koji upravljaju njime. Mislim da će on insistirati da se ne uvedu sankcije Rusiji jer se oslanja na režim Vladimira Vladimiroviča Putina, pa će doći do određenog zahlađenja između administracije Milorada Dodika i njegove infrastrukture u Srbiji.

Omer Karabeg: Šta podrazumevate pod Dodikovom infrastrukturom u Srbiji?

Nenad Čanak: Radi se o tome da je on razvio veoma široku mrežu raznih poslovnih i drugih kontakata. Imate ogromnu količinu raznih infrastrukturalnih projekata, mislim na građevinu i ostale tipove pranja para koje Dodik sprovodi u Srbiji. Sve bi to moglo da bude ugroženo ako Vučić odluči da se suprotstavi Putinu i samim tim zakači i Dodika.

Branislav Borenović: Mislim da je Milorad Dodik najveći teret upravo nama u Republici Srpskoj. Za ovih 15 godina, koliko je na vlasti, pokazao se kao čovjek koji vrlo vješto korisiti krizne situacije, konflikte i tenzije da bi opstao na političkoj sceni. Njegov jedini cilj je da skrene pažnju javnosti sa ekonomskih i socijalnih problema, sa korupcije i nepotizma, sa nedostatka investicija. Nama niko ozbiljan nije došao da uloži novac iako od svih zemalja Zapadnog Balkana ovaj dio zaista ima najbolje geografske predispozicije za investitore iz Zapadne Evrope.

Dodik će koristiti svaku priliku da tokom ovih šest mjeseci, koliko je ostalo do izbora, održava tenzije kako bi se održao na vlasti. Ali bez obzira šta se desilo, odnosi između Republike Srpske i Srbije uvijek će biti na najvišem mogućem nivou. Mi smo navikli da u Srbiji imamo podršku i da od Srbije možemo očekivati pomoć.

A što se tiče Dodika, on je kao slon u staklarskoj radnji, razbija sve ispred sebe. Ne znam kako će se sve to završiti, ali sam svjestan da je on zaista teret prije svega srpskom narodu i nama u Republici Srpskoj. Nakon toliko godina pasivne političke stabilnosti uspio je da nas izbaci u globalnu orbitu i predstavi kao neku vrstu faktora nestabilnosti. Nije nimalo dobro što se međunarodnim krugovima sve više spominje Milorad Dodik i stavlja znak jednakosti između njega i Republike Srpske što nam svakako ne može donijeti nikakvu korist i zato to treba odlučno demantovati.

Tvoj prijatelj Dodik

Omer Karabeg: Kakav očekujete da će biti odnos Vučića prema Dodiku u narednom periodu?

Branislav Borenović: Činjenica je da se Milorad Dodik sve rjeđe pojavljuje u Srbiji, bar na zvaničnim događajima. Inače, Aleksandar Vučić je izuzetno ozbiljan, odgovoran čovjek, prije svega državnik koji dobro odmjerava kako će se odnositi prema svim izazovima. Ne sumnjam da će znati naći adekvatan odgovor kako da prebrodi sve vrlo teške i složene izazove pred kojima se nalaze i on i Srbija.

Omer Karabeg: Gospodin Borenović kaže da je Dodik proredio posete Beogradu i Srbiji. Čini mi se da nije učestvovao ni u ovogodišnjoj Vučićevoj predizbornoj kampanji kao ranijih godina. Samo mu je uputio pismo u kome mu je izrazio, kako je rekao, svoju neupitnu podršku. Pismo, koje je u celini objavila agencija Republike Srpske Srna, potpisao je sa – tvoj prijatelj Dodik.

Nenad Čanak: Koliko se sećam, Milorad Dodik je do sada učestvovao u svim predsedničkim kampanjama u Srbiji. On je učestovao i u predsedničkoj kampanji Borisa Tadića. Nije to nikakav poseban odnos prema Aleksandru Vučiću. Ne verujem u neku njegovu veliku iskrenost. Dodik ne sme da napravi bilo kakav veći iskorak dok ne dobije zeleno svetlo iz Moskve. U stvari, čitava priča o Dodiku je priča o Moskvi i korupciji. A Rusija se sada nalazi u jako lošem položaju zbog politike Vladimira Vladimiroviča Putina. Ovaj rat sa Ukrajinom potpuno je okrenuo svetsko javno mnjenje protiv Rusije.

Omer Karabeg: Gospodine Borenoviću, rekli ste da je Dodik sada ređe u Srbiji i u Beogradu, ali on je do sada prilično često bio u Srbiji gotovo na svakom političkom događaju. Da li njega Beograd poziva ili on sam sebe često poziva?

Branislav Borenović: Ne mogu da ulazim u to ko koga poziva, ali je činjenica je da Dodik zarad svojih ličnih političkih interesa pokušava da koristi vrlo bliske i istorijski jako važne veze između Republike Srpske i Srbije. Činjenica je da Dodik nije učestvovao u predizbornoj kampanji u Srbiji i da nije bio toliko vidljiv i pored tih pisama podrške koju su, uostalom, Vučiću uputile i skoro sve političke partije iz Republike Srpske.

Vrlo je važno znati šta je Dodik bio prije 20 godina, a šta je danas. Prije 20 godina bio je za američku administraciju svježi dašak vjetra sa Balkana, a danas je od te iste administracije zaradio sankcije i nalazi na crnoj listi SAD. Treba imati u vidu da smo svi mi na Zapadnom Balkanu male ekonomije, male zemlje i narodi u odnosu na velike geopolitičke igrače, ali ponekad sebi pravimo probleme zato što želimo da budemo neki svjetski politički faktor. Pogotovo zbog ambicija nekih političkih lidera. Tu prvenstveno mislim na Dodika koji stalno želi da igra ulogu moćnog čovjeka koji ima bliske veze sa najvažnijim ljudima u svijetu.

Omer Karabeg: Čini mi se da na Zapadu vlada uverenje, pogotovo u Evropskoj uniji, da jedino Vučić može disciplinovati Dodika. Mislite da će Zapad vršiti pritisak na Vučića da utiče na Dodika?

Nenad Čanak: Ne verujem da će biti nekih direktnih pritisaka. Vučić će sam da se distancira od Dodika zato što više ne može da bude neutralan kad je u pitanju agresija Ruske Federacije na Ukrajinu. Sve te njegove priče kako hoćemo da ostanemo u dobrim odnosima sa Rusijom i da istovremeno nastavimo evropskim putem jako teško prolaze jer se otkrivaju strašni ratni zločini koje ruska vojska čini po Ukrajini.

Međunarodno javno mnjenje se sve više okreće protiv Rusije i sada se oštrim pogledom gleda ko je s koje strane. Vučić ne sme da rizikuje da ostane sam sa Rusijom jer će biti udavljen. Ako je Rusija uspela da u političkom smislu udavi Belorusiju – šta tek može da uradi Srbiji. Mislim da to je potpuno jasno. I zato će Vučić morati da se oslobodi svih onih koji su u vezi ili na vezi sa aktualnim režimom u Rusiji. Tu pre svega mislim na Ivicu Dačića i Socijalističku partiju Srbije. Na osnovu toga kakvu će poziciju oni zauzimati u budućoj vlasti tačno ćemo znati kakvu će politiku Vučić voditi u odnosu na Rusiju i Evropsku uniju.

David Coperfield

Omer Karabeg: Mislite li da je za Dodika bilo iznenađenje kada je Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala za osudu ruske agresije na Ukrajinu?

Branislav Borenović: Ja mislim da je Srbija donijela jednu vrlo odgovornu odluku vodeći se prije svega svojim interesima. Vrlo je teško ostati neutralan u ovim osjetljivim pitanjima. Imam osjećaj da nismo svjesni svega što se dešava na geopolitičkoj sceni. Ovdje je pitanje da li biramo integraciju ili izolaciju. Jer ako se zaustavi proces evropske integracije, to znači neku vrstu izolacije. Ako političari razmišljaju o tome šta dugoročno može da donese korist njihovoj zemlji i narodu, onda će nastaviti put evrointegracija koji je izabrao cijeli region. To znači da se ide ka Evropskoj uniji da se prati njena politika vodeći računa, koliko je god moguće, da se ne uruši odnos sa zemljama sa kojima imamo tradicionalne emotivne i svake druge veze. To je vidljivo iz svih odluka koje je donijela i Srbija i koje donosi i Bosna i Hercegovina.

Ja mislim da je Dodik vrlo vješto prepustio spoljnu politiku Džaferoviću i Komšiću kad su u pitanju stavovi Bosne i Hercegovine u Ujedinjenim nacijama i Savjetu Evrope, a onda preko medija kuka protiv njihovih odluka mada institucionalno ništa ne radi po tom pitanju. Ja mislim da on zapadnim diplomatama kaže – ja samo to pričam na televiziji, ali konkretno ništa ne radim. Jer Dodik ima mehanizme da u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine sve to zaustavi, ali ih ne koristi. Koristi ih za neke trivijalne stvari poput Pelješkog mosta, ali ništa krupno nije institucionalno uradio da se u ovoj stvari pozicionira kao srpski član Predsjedništva.

Znajući njega, mislim da on iza zatvorenih vrata govori zapadnim diplomatama – ja to samo pričam, a vidite da je Bosna i Hercegovina glasala onako kako je glasala većina zemalja u Ujedinjenim nacijama kada je u pitanju osuda svega što se dešava u Ukrajini od strane Rusije.

On je perfidni David Coperfield političke scene, znači – obmana, prevara, laž. On to zna dobro da koristiti. Jedno priča iza zatvorenih vrata, a kad izađe pred medije govori nešto potpuno drugo kako bi se dodvorio glasačkom tijelu. Ali mislim da su ovog puta ljudi pročitali njegovu politiku koja nas je dovela u ovako lošu situaciju – da smo po svim parametrima daleko iza drugih zemalja u okruženju.

Ruska baza na jugu

Omer Karabeg: Mislite li da se je Dodik konsultovao sa Vučićem pre nego što je Narodna skupština Republike Srpske donela odluku o prenošenju ključnih nadležnosti sa države Bosne i Hercegovine na Republiku Srpsku što je sada veliki problem. Reč je o odbrani, pravosuđu i porezu. Da li je to Dodik uradio na svoju ruku?

Nenad Čanak: Ne verujem da je to uradio na svoju ruku, ali ne mislim da se konsultovao u Beogradu već u Moskvi. To je potpuno druga priča. Kad pogledate mapu Evrope, vidite da Rusija čini istočni deo Evrope i da na severu ima deo svoje teritorije koji izlazi na Baltik, to je Kalinjingrad. Fali joj uporište na jugu. To je trebalo da bude Crna Gora. Zato je 2016. organizovan pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Onda je bio pokušaj da se uz pomoć Srpske pravoslavne crkve i litija napravi nekakva proruska vlada. Plan bi uspeo da Crna Gora u međuvremenu nije ušla u NATO.

Rusiji sada ostaju Srbija i Republika Srpska kao šansa za pravljenje nepotopivog ruskog nosača aviona na jugu Evrope. Ta projekcija podrazumeva da Milorad Dodik po nagovoru Kremlja krene u dekompoziciju Bosne i Hercegovine kao države. Ne zato što on ima nameru da pravi neku nezavisnu državu nego zato da bi zbog nervoznih reakcija okruženja mogao da Rusiju pozove u pomoć. To je bio formalni način kojim je Rusija opravdala svoju agresiju na Ukrajinu. Jer nakon što su Luganjsk i Donjeck proglasili da su nezavisne države, sutradan su pozvale Rusiju u pomoć i ona je u roku od 24 sata napala Ukrajinu sa tri strane.

U slučaju Republike Srpske ideje je da se, igrajući na strah od okruženja, Rusija pozove u pomoć, pa da onda napravi bazu u Republici Srpskoj čime bi se ostvario geopolitički plan Rusije koja bi nagradila Dodika time što ga niko ne bi proganjao za sve što je opljačkao u proteklom periodu. Inače, Dodikovo glasanje na nedavno održanim izborima u Beogradu bilo je vrhunski cinizam.

Nikad i nigde u istoriji nije se desilo da predsednik jedne države, u ovom slučaju član Predsedništva, glasa na izborima u drugoj državi. To je zaista uvreda ne samo za zdrav razum nego i za dobar ukus. To je nepojamno. Zbog toga sam izjavio da ćemo mi iz Vojvodine napraviti konvoj autobusa, pa ćemo na prvim sledećim izborima doći u Banjaluku da pitamo gde je naše biračko mesto i gde možemo da glasamo. Jer ako Milorad Dodik može da dođe da glasa u Beogradu, onda i mi iz Novog Sada možemo da glasamo u Banjaluci.

Zapaljive loptice

Branislav Borenović: Što se tiče odluke o prenosu nadležnosti, mislim da je Dodik uradio vrlo rizičnu i opasnu stvar za Republiku Srpsku. Uveo nas je u ozbiljan avanturizam kada je sve to pokušao i onda stao. Mi iz opozicije smo odmah rekli da se radi o pokušaju da se u izbornu godinu uđe sa teškom političkom temom, sa potencijalnim zveckanjem oružjem i sa izazivanjem krize da bi se skrenula pažnja sa ozbiljnih koruptivnih afera i vrlo loše ekonomske situacije.

Dodik ne može da se izgovara da mu smeta opozicija jer je on vlast ne samo u Republici Srpskoj nego i u Bosni i Hercegovini. Većina ljudi ne zna da je on formirao Savjet ministara sa Izetbegovićem i Čovićem. S Izetbegovićem, s kojim je kao na ratnoj nozi, Dodik dijeli fotelje i ministarska mjesta. Izetbegović je Dodiku poklonio četvrtog delegata u Domu naroda. Time je Dodik stekao apsolutnu moć u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i dobio, da tako kažem, ključ od Bosne i Hercegovine.

Imam osjećaj da krizu stvaraju tri vladajuće strukture – SDA, SNSD i HDZ, dominantno Izetbegović i Dodik. Dodik je malo glasniji, Izetbegović je malo perfidniji i mirniji, ali u suštini jedan drugog nadopunjuju. To je nekakav politički stoni tenis gdje jedan drugom nabacuju zapaljive loptice. Za sukob je potrebno najmanje dvoje, a mi u Bosni i Hercegovini ponekad imamo troje.

Zbog poteza Milorada Dodika o Republici Srpskoj ponovo se priča u negativnim kontekstu, što nikako nije dobro. I zato je važno staviti do znanja da Dodik nije Republika Srpska i nikako ne može biti. On nam u ovom momentu samo pravi neprilike. Inače, ne bih toliko govorio o nekim potencijalnim stvarima koje mogu da ugroze sigurnost u ovoj zemlji.

Pretjerivanje je praviti poveznice sa dešavanjima u Ukrajini. To je jako opasno i može imati reperkusije na ovdašnje ljude koji su još uvijek pod strašnim emocijama rata koji je bio građanski i koji je donio mnogo stradanja i patnji. A što se tiče glasanja, gospodine Čanak, na prošlim izborima u Bosni i Hercegovini glasalo je 40.000 ljudi iz Srbije. Ne vjerujem da 11.000 registrovanih glasača iz Republike Srpske može napraviti neki veliku promjenu na izborima u Srbiji. U svakom slučaju ljudima, koji imaju dvojno državljanstvo, treba omogućiti da glasaju, ali tu se radi o jako malim brojevima.

Nenad Čanak: Nije u pitanju broj ljudi koji su glasali. Na izborima se biraju narodni predstavnici koji čine skupštinu. Oni biraju vladu, a vlada onda raspoređuje budžet. Dakle, vladu biraju građani koji plaćaju porez i time pune budžet. Ne možete glasati na dva mesta, a na jednom plaćati porez. Mislim da je to suština priče. Ne može neko samo zbog etničke pripadnosti da ima pravo da odlučuje o novcu koji se troši drugoj državi. Jedno je srpski narod kao istorijska, jezičko-kulturna zajednica, a potpuno drugo su države u kojima srpski narod živi.

U ovom slučaju živi u Bosni i Hercegovini zato što je Republika Srpska severoistočna Bosna i Hercegovina, a glavni grad Republike Srpske je Sarajevo. Milorad Dodik se oslanja na Moskvu. Imam hiljadu primedbi na politiku aktuelnog Beograda, ali je činjenica da je on samostalniji u donošenju odluka od Dodika.

Vila na Dedinju

Omer Karabeg: Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ponovo je otvorilo pitanje kako je Dodik kupio vilu na Dedinju u Beogradu. Dodik je već dva puta bio saslušan u Tužilaštvu. Da li će od toga biti nešto?

Branislav Borenović: Ne znam, ali ako se ništa ne desi, onda ćemo imati situaciju koja se nikad nigdje nije dogodila – da je neko kupio nekretninu za ogromne novce i da je nakon godinu dana uzeo kredit i njime pokrio kupovinu te nekretnine. Tužilaštvo mora dati konačan odgovor o tome šta se tu desilo i izaći sa nekom vrstom tužilačke odluke. Da li će biti podignuta optužnica i potom potvrđena od strane suda Bosne i Hercegovine – to će pokazati pravosuđe koje je po meni jedna od najslabijih karika društva u kojem živimo.

Ovdje se radi o brojnim aferama vezanim za nabavke respiratora i maski tokom pandemije. U pitanju su stotine miliona konvertibilnih maraka, ali imam osjećaj da u pravosuđu još uvijek nema hrabrosti da se sve to istjera to na čistac. A što se tiče Dodikove vile, ponavljam, nevjerovatno je da je neko kupio vilu za 750.000 evra i da je tu kupovinu nakon godinu dana pokrio kreditom, a ne može da dokaže otkud mu novac kojim je kupio vilu.

Omer Karabeg: Gospodine Čanak, zanimljivo je da se tužioci, koji istražuju Dodikov slučaj, žale da od Beograda nikako ne mogu da dobiju dokumentaciju o njegovoj vili. Mislite li da neko u Beogradu pomaže Dodiku da slučaj sa vilom ne dođe do suda? Jer ako nema dokumentacije, onda slučaj ne može doći na sud. Da li je to ona Dodikova infrastruktura u Beogradu o kojoj ste govorili?

Nenad Čanak: Apsolutno, zato što je više nego jasno da Dodik ovde ima infrastrukturu koja mu pere pare. On se pripremio beg iz Bosne i Hercegovine i iz Republike Srpske za trenutak kad počne da puca njegova veštačka tvorevina. Sve više ljudi iz Bosne i Hercegovine zbog loše situacije traži sreću na Zapadu. I dok se to dešava – mi se pitamo da li treba stati na stranu Istoka ili Zapada. Pa čekajte, koliko je ljudi otišlo da traži sreću na Istoku, u Rusiju. Da li se tamo bolje živi nego u Bosni i Hercegovini? Nikom ne pada na pamet da tamo ide.

A kada se pitamo da li očigledno totalitarnom režimu treba uvesti sankcije, onda se odjedanput kolebamo. Zato što smo, bože moj, emotivno vezani za Ruse. Pa, ja sam više emotivan za svog sina nego za Ruse i, ako mu se ne sviđa u Srbiji, ne verujem da bi otišao da traži sreću na Istoku već na Zapadu. Rusko rukovodstvo je, umesto da ulaže u sopstvenu državu, ulagalo u mega jahte koje sada po morima jure da ih zaplene. Ako jahta, koja se pripisuje Putinu, košta 700 miliona dolara, a takvih jahti, čiji su vlasnici ruski oligarsi, ima nebrojeno – kakva je to korupcija, kakva je to pljačka. Koga mi to štedimo od sankcija?

Puštanje niz vodu

Omer Karabeg: U zaključku, mislite li da bi Vučić mogao da Dodika pusti niz vodu?

Branislav Borenović: Očekujem da narod bude taj koji će na izborima 2. oktobra olovkom pustiti niz vodu Dodika jer je svojim djelovanjem napravio vrlo lošu stvar za ljude koji ovdje žive. Oni odlaze jer se osjećaju ugroženim, jer ne žive normalnim životom. A što se tiče puštanja niz vodu od strane nekih drugih, nisam neko ko bi davao takve ocjene. Ja mislim da se nalazimo u presudnom momentu kada se na geopolitičkoj raskrsnici moraju donositi mudre odluke.

Neka svaki čovjek sam sebi postavi pitanje gdje on vidi sebe. Da li, kada izađe na autoput, skreće lijevo prema Sloveniji, Austriji i Njemačkoj ili desno prema nečemu što je hiljadama kilometara daleko i gdje očigledno mnogi ne idu i ne žele da idu. Ne sumnjam da će zvanična politika Srbije i Vučić znati kako da se odnose prema ovim pitanjima. Što se tiče Dodika, on je primarno naš problem s kojim se moramo nositi i rješavati ga. Ja se iskreno nadam da ćemo ga riješiti 2. oktobra i da će to biti sudbonosni dan i za Republiku Srpsku i za cijeli ovaj prostor.

Nenad Čanak: Mislim da bi Vučić mogao Dodika pustiti niz vodu jer je potpuno jasno da se više ne može biti neutralan. Kao što sam rekao, na osnovu toga kakva će biti pozicija Ivice Dačića znaćemo kakav je odnos Srbije sprema Moskvi. Odnos prema Moskvi će u velikoj meri značiti i odnos prema Miloradu Dodiku.

Međutim, može Dodik sutra da ode u političku penziju, ali ako u političku penziju ne ode metod vladavine koji je on inaugurisao u entitetu Republika Srpska, odnosno u severoistočnom delu Bosne i Hercegovine, ako u istoriju ne odu klijentelizam i dogovorna politika u najgorem smislu te reči koju primenjuju političari u Bosni i Hercegovini, onda nisam veliki optimista u pogledu budućnosti Bosne i Hercegovine kao države.