Telo EU predlaže raspravu o zabranama za desničare sa Zapadnog Balkana

Evropska unija (EU) mogla bi pokrenuti raspravu o efikasnosti zabrana kojima bi u državama Zapadnog Balkana trebalo izložiti desne ekstremiste.

To stoji u dokumentu pod nazivom “Desničarski ektremizam na Zapadnom Balkanu” koji je izradilo česko predsedništvo EU, a o kom će u četvrtak (14. jul), raspravljati Radna grupa za terorizam EU.

Češka Republika predsedava EU od jula do kraja tekuće godine.

Na koje oblike ekstremizma se ukazuje?

U dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, se naglašva da desničarski ekstremizam nije jednako zastupljen u svim zemljama Zapadnog Balkana.

Podvučeno je da lokalni ekstremizam poprima različite oblike, bilo da se radi o radikalnim fudbalskim navijačima, bilo o radikalnim sledbenicima raznih panslovenskih, nacionalističkih ili radikalnih pokreta.

Dodaje se takođe da je u region “veoma teško napraviti razliku između krajnje desnice i krajnje levice”.

O simpatijama prema Rusiji

“Mnogi ekstremno desničarski pokreti na Zapadnom Balkanu imaju snažnu averziju prema NATO-u i Evropskoj uniji”, navode autori dokumenta EU Radne grupe za terorizam.

“S druge strane, imaju jake simpatije prema Ruskoj Federaciji”, precizira se.

“Jedan od razloga za sve veće nepoverenje prema Zapadu je jaka veza koju je Rusija izgradila sa pravoslavnim hrišćanskim stanovništvom u regionu. Rusija se predstavlja kao zaštitnica posebno pojedinih naroda, ali i pravoslavnih hrišćanskih grupa na Zapadnom Balkanu”, navodi se u dokumentu.

Konstatuje se da rat u Ukrajinji, ima primetan uticaj na Zapadni Balkan, dok ga lokalne ekstremno desničarske grupacije percipiraju na veoma snažan način.

Dodaje se takođe da su “neki lokalni sledbenici krajnje desnice otišli da se bore u tekućem sukobu u Ukrajini, najverovatnije na ruskoj strani”.

“Krv i čast” i “Combat 18” aktivne u regionu

Među razlozima za eventualnu zabranu ekstremnih subjekata se spominje i činjenica da su međunarodne ekstremno desničarske organizacije poput “Krvi i časti” (Blood and Honour) i “Combat 18” i dalje aktivne u regionu.

“Krv i čast” je neonacistička mreža za promociju muzike i desničarska ekstremistička politička grupa, osnovana u Velikoj Britaniji. Čine je “beli nacionalisti”.

Na njihovoj veb stranici se navodi da je organizacija “mreža otpora zasnovana na muzici”.

“Combat 18” je podružetak “Krvi i časti”. Radi se neonacističkoj terorističkoj organizaciji, koaođe osnovanoj u Velikoj Britaniji. Pripadnici “Combat 18” su osumničeni da su direktno umešani ili odgovorni za smrt brojnih migranata i ljudi koji nisu bele rase.

RSE je 2020. godine pisao o delovanju “Combat 18” u gradu Nišu, u Srbiji.

Poseban odlomak se odnosi na organizaciju koncerata krajnje desnih bendova na Zapadnom Balkanu.

O rizicima na internetu

Prema pomenutom dokumentu rast aktivnosti lokalne krajnje desnice u regionu Zapadnog Balkana se takođe se može videti na internetu.

Cilj je, kako se navodi, širenje njihove propagande i uspostavljanje kontakata sa inostranstvom.

“Jedan od impulsa za značajno povećanje ovih onlajn aktivnosti bila je pandemija COVID-19. Primetna je i globalizacija jednog segmenta lokalne krajnje desnice”, stoji u dokumentu.

Kakav je odnos lokalnih vlasti?

Česko predsedavanje putem izrađenog dokumenta primećuje međutim da neke nacionalne strategije i akcioni planovi pokazuju da je značajna lokalna pažnja više posvećena borbi protiv drugih oblika ekstremizma (i terorizma) nego krajnje desničarskog ekstremizma (i terorizma).

“Etnonacionalističke i druge manifestacije nasilnog desnog ekstremizma predstavljaju sve veću pretnju za region sa nasilnim incidentima poslednjih godina. Istovremeno, ne možemo zaboraviti glavni bezbednosni izazov Zapadnog Balkana: islamistički ekstremizam i reintegraciju povratnika stranih terorističkih boraca”, navodi se u dokumentu češkog predsedavanja.

Šta se traži od čalnica EU?

U dokumentu koji je izrađen kao predmet rasprave Radne grupe za terorizma, gde učestvuju svi predstavnici država članica EU, se traži od pristunih da izađu sa podacima da li su primetili promene u oblasti desničarskog ekstremizma na Balkanu.

Pitanje se odnosi na mogućnosti promena usled COVID-19 pandemije, aktuelne ekonomske krize, napetosti među pojedinim državama u region ili rata u Ukrajini.

Takođe će se od ostalih država članica zatražiti da izađu sa ocenama da li je primećena bilo kakva veza u pojedinim državama članicama EU između “lokalnih” desničarskih ekstremista i krajnje desnice Zapadnog Balkana.

Uz to traži se i provera parametara koji bi eventualno ukazali na veći uticaj ekstremno desnih organizacija Zapadnog Balkana na balkansku dijasporu u državama članicama.