Redakcija
Jedan od najbogatijih ljudi u Bosni i Hercegovini, dugogodišnji vlasnik “Integral inženjeringa” AD iz Laktaša, velike inženjerske firme u Republici Srpskoj i bliski saradnik Milorada Dodika.
Tako je američko ministarstvo finansija opisalo Slobodana Stankovića prilikom saopštavanja informacije da je taj biznismen iz Bosne i Hercegovine stavljen na listu sankcija SAD.
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala je 3. oktobra nova imena na listu sankcionisanih pojedinaca i firmi za koje se smatra da krše ljudska prava, uključeni su u korupciju ili su deo terorističkih organizacija. Zbog sumnji na korupciju i nameštanje poslova na ovoj listi našao se i Stanković.
Na listi američkog ministarstva finansija je njegova firma “Integral inženjering” AD iz Laktaša u bh. entitetu Republika Srpska, čiji je stoprocentni vlasnik Stanković.
“Stanković i Integral dovode se u vezu sa korupcijom u građevinskom sektoru, gdje je Integral dobio neke od najvećih projekata u RS zahvaljujući svojoj blizini rukovodstvu RS”, navodi se saopštenjem i dodaje da “veliki građevinski projekti se često predaju Stankoviću bez fer i otvorenog konkursa.”
To što su se Stanković i njegove firme našle na crnoj listi SAD-a u praksi znači da je imovina u vlasništvu Stankovića i sa njim povezanih firmi blokirana u Americi, ali i sve transakcije američkih državljana prema njima.
“U vezi ovog predmeta i po pitanjima vezanim za njega se nećemo oglašavati do daljnjeg”, navodi se u pisanom odgovoru od 05. oktobra novinarima RSE iz frme “Integral inženjering iz Laktaša”.
Šta sve gradi Integral iz Laktaša?
Firma “Integral inženjering” AD angažovana je na izgradnji puteva i mostova širom Zapadnog Balkana, ali se pored niskogradnje bavi i drugim građevinskim poslovima. Na najviše projekata angažovana je u Bosni i Hercegovini.
Više od 23 različita ugovora vredna preko 166 miliona evra sklopila je firma iz Laktaša u periodu od oktobra 2016. godine do maja 2022. godine, pokazuju javno dostupni podaci Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine.
Najveći broj ugovora sklopljen je u pregovaračkom postupku bez objavljivanja obaveštenja o nabavci (11), međutim ukupna vrednost ovih ugovora je nešto više od 8,1 miliona evra.
Najvredniji radovi ovoj firmi dodeljeni su kroz otvoreni postupak javne nabavke. Na ovaj način u periodu od 2016. godine do danas potpisano je sedam ugovora vrednih nešto više od 158 miliona evra, pokazuju podaci pomenute Agencije.
Najvredniji ugovor potpisan je tokom marta 2022. godine i odnosi se na projektovanje i izgradnju autoputa na deonici Rača (Srbija) – Bjeljina (Republika Srpska). Ovaj posao vredan je preko 131 milion evra, a za glavnog izvođača izabrana je upravo firma iz Laktaša, kako pokazuju javno dostupni podaci Agencije za javne nabavke.
Izgradnja pomenute deonice puta simbolično je počela 15. septembra 2022. godine, na “Dan srpskog jedinstva”, praznika koji su 2020. godine ustanovile Srbija i Republika Srpska.
Otvaranju radova prisustvovali su srpski predsednik Aleksandar Vučić, član Predsedništva i predsednica Republike Srpske Milorad Dodik i Željka Cvijanović.
Tom prilikom Vučić je objasnio kako je Srbija za izgradnju auto puta izdvojila 100 miliona evra, te naveo da će put predstavljati život za Semberiju (područje Bijeljine). Dodik je predložio da se taj autoput, koji dalje treba prema zapadu da poveže Doboj, u centralnom dijelu BiH, nazove “Put srpskog jedinstva”.
Iz Ministarstva građevine Srbije za RSE nisu objasnili da li će proveravati navode američkog trezora o umešanosti firme “Integral inženjering” u korupciju, kao i kakve će implikacije imati ova saznanja po poslove koje ova firma ima u Srbiji.
Iz ministarstva nezvanično kažu da u ovom trenutku nemaju tačnu informaciju na kojim sve projektima radi “Integral inženjering” iz Laktaša.
Srbija do sada nije menjala svoju politiku prema pojedincima koji su stavljeni na crnu listu SAD, niti predviđa obavezu da prati politiku sankcija drugih država. To pokazuju primeri Milana Radoičića koji je nakon sankcija SAD nastavio da bude potpredsednik Srpske liste, kao i Slobodana Tešića koji je nakon uvođenja sankcija nastavio neometano da posluje.
‘Integral' i povezane firme
Integral inženjering AD Inženjering-Promet-Export-Import Laktaši osnovana je 1989. godine, a osnovna delatnost ove firme je izgradnja objekata, pokazuju napomene uz finansijski izveštaj firme Ogranak Integral inženjering iz Niša u Srbiji koji se odnosi na 2021. godinu.
Ovaj dokument otkriva poslovnu strukturu firme u okviru koje su poslovne jedinice Sarajevo i Banja Luka, Ogranak integral Niš, podružnice Integral inženjering u Skoplju i Podgorici.
Vlasnička struktura
Firma je do 2017. godine imala trojicu vlasnika među kojima je Slobodan Stanković imao 33 odsto udela u vlasništvu. Međutim, vlasnička struktura menja se krajem 2018. godine kada je Stanković upisan kao jedini vlasnik (100 posto).
U Srbiji posluje nekoliko firmi povezanih sa Stankovićem i bh. Integralom. U pitanju su firme Integral inženjering doo, u vlasništvu firme Integral inženjering AD iz Laktaša.
Kao i firma Ogranak integral inženjering iz Niša, koja je u vlasništvu matične firme u Bosni i Hercegovini – Integral inženjering a.d. inženjering-promet-export-import Laktaši, koja posluje kao ogranak stranog privrednog društva.
Koliko je uspešno poslovanje?
Finansijski izveštaji otkrivaju da obe firme posluju sa dobitkom. Tako je prema finansijskom izveštaju iz 2021. godine Ogranak Integral inženjering sa sedištem u Nišu poslovao sa 6 miliona evra u plusu. To je nešto manje nego tokom 2020. godine, kada je firma bila dobra 7,9 miliona evra.
Neto dobitak beogradskog integrala značajno je manji, pa za 2021. godinu iznosi nešto više od 65 hiljda evra.
Sa Integral inženjeringom povezana je i firma Velak inženjering, u vlasništvu Maje Praštalo (50 odsto) i Tamare Regodić Stanković (50 odsto), navodi se pomenutim napomenama uz finansijski izveštaj. Obe vlasnice državljanke su Bosne i Hercegovine i zaposlene u firmi Integral inženjering AD, kako se navodi na sajtu firme.
Slučaj “Komgrap”
Sa Integralom povezan je i slučaj “Komgrap”, holding korporacije koja ulazi u stečajni postupak tokom 2017. godine.
Podsetimo, firma Integral inženjering kupila je većinski paket akcija holding korporacije Komgrap iz Srbije tokom 2007. godine, da bi ova firma 10 godina nakon toga ušla u stečajni postupak.
Manjinski akcionari Komgrapa tada su otvorenom pismu upozoravali da u razmatranje nije uzet plan reorganizacije koji su oni predlagali.
“Većinski vlasnik Slobodan Stanković nije se izjašnjavao o reorganizaciji, što znači da mu u potpunosti odgovara bankrotstvo stečajnog dužnika da bi se prikrio način nezakonitog oduzimanja imovine”, navodi se dopisom manjinskih akcionara iz 2017. godine u koji je RSE imao uvid.
Advokat koji zastupa male akcionare Slavko Jelovac objašnjava da nakon dopisa “nije bilo ništa”, da je firma ušla u stečajni postupak kroz koji je počela rasprodaja imovine ovog nekadašnjeg giganta.
Koliko kvadrata poslovnog prostora?
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Srbije holding korporacija Komgrap ima preko 6.000 različitih jedinica imovine.
Među njima je zgrada u Kosovskoj ulici u Beogradu od preko 4. 000 kvadrata, plac od osam hektara sa proizvodnom halom od 300m2 u Makišu u Beogradu ali i poslovni prostor u Kijevu od 1.000m2.
Koliko su sankcije SAD obavezujuće?
Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnosti Srbija kaže da američke sankcije nisu obavezujuće za vlasti Srbije, odnosno da bi hipotetički posledice mogle da postoje ako firma pod sankcijama posluje sa Amerikom ili preko nje.
Kako se iznose sumnje na korupciju, objašnjava Nenadić, državni organi Srbije mogu dodatno da se raspitaju o konkretnim slučajevima i provere da li se takve sumnje odnose na projekte u Srbiji.
“Bilo bi smisleno da naše (srpsko) ministarstvo spoljnih poslova ili neki drugi organi koji imaju komunikaciju sa američkim organima zatraži dodatne informacije i obaveštenja o tome da li se neki od tih projekata u građevinskom sektoru kod kojih se sumnja na korupciju nalaze u Srbiji”, objašnjava Nenadić za RSE.
On dodaje da u zavisnosti od odgovora u proveru tih navoda mogu biti uključeni tužilaštvo i drugi relevantni organi.
Nenadić podseća da po Zakonu o javnim nabavkama Srbije firma može da bude isključena iz postupka javne nabavke ukoliko postoji pravosnažna presuda za pojedina krivična dela protiv privrede, ali i da strane firme dostavljaju dokaz o neosuđivanosti iz svoje zemlje da bi mogle da učestvuju na tenderu.
Deonica južnog dela Koridora 10, autoputa koji povezuje sever i jug Srbije, jedan je od unosnijih poslova na kom je firma iz Laktaša bila angažovana u Srbiji. Zajedno sa firmama Inter-kop Mišar i Prijedor putevi, firma je izvodila radove na trasi i mostovima Caričina Dolina – Tunel Manajle, navodi se na sajtu Koridora Srbije.
Radovi su završeni tokom juna 2018., a finansirani su iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.
Vrednost radova na ovoj deonici iznosila je nešto više od 6,3 milijarde dinara, odnosno oko 53 miliona evra. Radovi su trajali od 2013. do 2018. godine.
Na sajtu firme “Integral inženjering” navodi se niz radova na kojima je firma bila angažovana u Srbiji, od investicionog održavanja puteva, do sanacije klizišta u Grdeličkoj klisuri i na deonici puta E80 na jugu Srbije. Ugovori za ove radove nisu dostupni u okviru pretrage Portala javnih nabavki u Srbiji.
Poslovi i u BiH i drugim državama
Pored deonice autoputa koji je najvredniji projekat na kojem radi, firma “Integral inženjering” AD poslednjih godina bila je angažovana na izgradnji zatvorenih bazena u Trebinju u Republici Srpskoj, pripremnih radova na izgradnji bloka 7 termoelektrane u Tuzli, kao i izgradnji petlje prema aerodromu Banjaluka.
Podsetimo, izgradnju bloka 7 tuzlanske termoelektrane prate problemi od pre nekoliko godina kada je tokom 2020. godine američka kompanija “General Electric” odustala od ovog projekta zato što se odnosi na eksploataciju uglja.
Parlament Federacije BiH još uvek nije doneo odluku o tome šta će biti sa višemilionskim projektom izgradnje bloka 7 Termoelektrane u Tuzli.
Pored poslova u Bosni i Hercegovini, “Integral inženjering” je na izgradnji puteva angažovan i u drugim državama. Krajem maja 2021. godine firma je potpisala ugovor za izgradnju deonice brze ceste Okučani (Hrvatska) – granica Bosne i Hercegovine, evropskog putnog pravca E-661 koji povezuje Split sa Banjalukom, Viroviticom i Balatonom.
Vrednost radova procenjena je na skoro 38 miliona evra bez PDV-a.
GIPHY App Key not set. Please check settings