SELMA KRIFICA U FAZI MRŠANJA: Ako ja nisam za ovih 39 godina shvatila da sam debela, baš će me neko prosvijetliti

Poznatu sarajevsku i bh. tiktokerku Selmu Krifica – Čoloman sasvim slučajno smo sreli u jednoj podzemnoj garaži, jednog poznatog sarajevskog tržnog centra. Sakrivena između jednog stuba i par automobila snimala je novi prilog za poznatu svjetsku društvenu mrežu. Ali, od Expressa se nije mogla sakriti, pa smo je prekinuli u snimanju i u tom neobičnom ambijentu uradili intervu sa njom.

– A, da Bog sačuva, gdje me nađoste! Ja neki dan tako na granici, kad i oni graničari povikaše u glas, a evo one žene “da Bog sačuva“. Ne mogu se nigdje sakriti, a u stvari i ne krijem se. Da nije naroda, ne bi ni mene bilo – rekla nam je Selma u svom fazonu.

Kako si došla na tu ideju da budeš danas to što jesi i, da ljude širom svijeta uveseljavaš u ovim teškim vremenima?

-Jao, baš ti hvala na takvim riječima. Ja, ustvari, čitav svoj život glumim, a sve je počelo 2004. godine kada sam se takmičila u jednom šou programu gdje sam glumila i dogurala do finala, a to je bilo na OBN televiziji. Ja sam tada bila jedina žena koja je ušla u finale. Poslije toga kreće i moj posao na televiziji, ali ljubav prema glumi je ostala do današnjih dana. Mislim da je to ljubav koja će trajati čitav život.

Otkud uzrečica „da Bog sačuva“ i gdje pronalaziš ideje za snimanja?

-Većina ovih mojih gradskih video klipova je autobiografija. Ja tu uzrečicu govorim i u svom privatnom životu, kada me uhvati neka muka i kada kažem „e, dabog sačuva“ odmah mi nekako bude lakše. I mislim da se to mnogim ljudima dešava, kada su u tim nekim sličnim situacijama, pa kažu tako nešto, pa im odmah lakše bude.

Kakva je Selma privatno kada nije obučena za snimanje, evo ovaj put si u  narandžastom stajlingu?

-Ja sam i privatno, a bila sam i kao dijete vrckava. Oko mene nikada nije bilo mira. Uvijek je oko mene neki haos, neki džumbus. A, što se tiče ovih haljina na meni, prvo potraje dok sve to navučem, a kada se skidam potraje još duže, sve neki nivoi, ne znam ni sama koliko ih nekad imam (smijeh). A, kod kuće sam, hajdemo reći isto ovakva, ustvari to sam ja, kako privatno, tako i kada snimam. Ja sam žena koja uživa u šarenim bojama. Kod mene je sve šareno, stan mi je šaren, muž mi je šaren, i pidžama je šarena. Ja ustvari živim taj neki šareni život. Ja nikad nisam bez boja.

Možeš li odvojiš Selmu sa Tik toka i Selmu u privatnom životu?

-A, ne mogu to nikako. Razlog je taj, što ja ustvari predstavljam sebe. U tim mojim kratkim klipovima možete da vidite kako ja imam probleme sa treninzima, sa ishranom… Uglavnom to je moj život ,sve to predstavljam na komičan način, a na Youtube kanalu snimam klipove koji su, hajdemo malo reći, ozbiljniji. Ne mogu pobjeći sama od sebe, a ja ustvari to i ne želim.

Kako tvoj suprug izlazi na kraj sa Selmom sa Tik toka?

-Nas dvoje smo jako slični. Njega ljudi kada vide svi misle da je on onako dosta mirniji u odnosu na mene, ali to nije tako. Jako smo slični i zaista zbog toga i super funkcionišemo. Kod nas nije ono kao suprotnosti se privlače, kod nas je da se isto privlači. Volimo iste stvari, volimo lude stvari, volimo da putujemo. Mi ustvari živimo naš san. Oboje smo takvi, u šarenim bojama, stalno smo skupa, lavovi smo, mnogo imamo sličnosti.

Kako komšiluk reaguje na tebe?

-Hahaha, joj baš me ti nasmija ovim pitanjem. Ja moram da priznam da imam jako, jako divne komšije, svi su nekako navikli na mene. Navikli su ustvari na neke scene koje se čuju iz našeg stana. Ja snimam klipove u stanu, ali se derem, urličem, a komšinica preko puta sve čuje. Ništa im više što se tiče mene nije neobično.

Gdje nabavljaš garderobu?

-Vjeruj mi da je bilo situacija da sam imala jednu suknju, jer nisam mogla da nađem veličinu koja mi odgovara, pa sam bila prinuđena da sama kreiram. Znala sam sama ručno da šijem od suknji, haljina… Pa sam se znala umotati u šalove kao Indijke. Mislim da je bitna kreativnost, ali došlo je vrijeme da se za nas velike može naći garderoba, a postala sam i model za ovakve poput mene, malo krupnije, pa dobijem i od sponzora ponešto.

Kako ljudi na ulici ili društvenim mrežama reaguju na tebe?

-Dosta, dosta pozitivno. Gdje god da se pojavim ljudi me zaustavlju, govore mi  kako im mojim klipovima popravim dan. Ali, ima i onih koji te ne vole, pa mi tako neki dan jedan piše: „Gdje si debela?“. E,vala ako ja sa svojih 39 godina nisam skontala da sam debela, kao sad se on našao da me prosvijetli. Ima tih uvreda pretežno na račun fizičkog izgleda. Ali, ja mislim da su to ljudi koji nemaju svoj život, koji nisu sami sobom zadovoljni. Meni je bitno da smo svi živi i zdravi, furam svoj film, i to je to.

Stiče se utisak i da si pojam ženama koji imaju problema sa kilogramima, kao i ti?

-Jako sam sretna kada mi korpulentnije žene napišu da su počele da drugačijim očima gledaju na sebe. Nismo mi sve debele zato što jedemo. Sa svojom kilažom se borim od malih nogu. Zaista debljinu ne podržavam i smatram je bolešću, ja se sa debljinom stalno borim. Sad sam opet u fazi mršavljenja, išla sam i u kliniku na Zlatibor, sad sam na njihovoj prehrani. Te žene mi napišu, da sam im ja pomogla da izađu iz crne boje, kao crno pa se ne vidi debljina. Ma hoću da izađem u šarenim bojama, to sam ja.

Postoje li momenti u životu kada si tužna?

-Pokušavam uvijek da tu neku tešku ili tužnu situaciju u mom životu gledam kroz tu neku pozitivnu stranu. Imala sam tešku životnu situaciju, tešku operaciju sam prebrodila, kada sam se probudila iz anestezije i stala na noge, ja govorim doktoru, da hoću onu koreografiju da otplešem, pa neka sve gori. Sav taj neki teški preiod u mom životu me je naučio da budem još pozitivnija, mada ponekad zna da bude zaista teško. Bude tu ponekad i suza, ali znaš šta,  ja kako se osjećam, tako se i ponašam. A, kad plačem, ma ja ne plačem, ja se derem.

Razgovarao: Bato Šišić