Redakcija
Aleksandar Milić Mili, blizak saradnik pokojne Marine Tucaković i prijatelj njene porodice, godinama je poznavao njenog sina Milana Laću Radulovića, koji je iznenada preminuo u Izraelu.
Njega je kao i sve ova vest šokirala, a dan nakon što se saznalo za tragediju, on se oglasio na Instagramu i otkrio da se čuo s Laćom dok je bio u Izraelu. Planirali su saradnju.
U svom postu, kompozitor i producent se prisetio svoje prijateljice Marine, a oprostio se od njenog sina.
– Svaki naš album je počinjao kao neki rolerkoster, jer počinje od nule da se stvara nešto za šta znamo da će na kraju biti fantastično i genijalno, jedva čekamo da dođemo do toga. Svaki problem i svaku sreću je ubacivala u to. Ono što je najlepše u tome svemu je to što je imala prilike da uživa i u porodici i u deci, i u stvaranju muzike. U jednom momentu je to počelo da se menja. Problemi iz realnog života su ušli u taj imaginarni svet koji smo stvarali. Tada Marina jednostavno počinje da se povlači u sebe. Tragedija koja joj se desila sa Milošem promenila je sve, nikada nije mogla da pređe preko nje. Na neki način, teško je to izgovoriti, ali kada se desila ova druga tragedija sa Milanom, nekako mi je drago što je otišla pre toga, jer ne znam kako bi se ona sastavila sa ovim svetom.
Futa je bio neverovatan kompozitor, tada je već polako prestajao da radi. Bio sam svedok tih 25 godina.
Pre neki dan mi je Laća iz Izraela poslao poruku sa nekom pesmom, za koju misli da bi taj stil bio fantastičan za Miligram i poslao mi je fotografiju pojasa Gaze. Pričao je kako u Izraelu nalazi svoj mir i ima neko okruženje ljudi koji mu se sviđaju. Jednostavno sam tražio u svakom tom razgovoru sa njim neki momenat u kom vidim da je zadovoljan, gde vidi svoj put.
Milan je tek pre nekoliko godina počeo da radi kao tekstopisac, bez obzira što je u mnogo pesama imao poneku genijalnu rečenicu. Nikada nije završio tekst sa mnom i Marinom, ali je stalno sudelovao. Imao je rečenice koje su se fantastično uklapale, a kasnije je počeo sam da radi tekstove, život mu se otvarao i činilo mi se kao da će to da bude neka nagrada nakon što je izgubio brata i majku koja je bila neverovatno dominantna. Jednostavno, život je prečesto nepravedan. U slučaju njihove porodice je bio surovo nepravedan. Da li je to taj svet koji je bio nerealan? Da li je to sudbina? Ne znam, ali znam sigurno da Marina to nije zaslužila, da Miloš i Laća to nisu zaslužili.
Od svega, ostale su stotine prelepih pesama, ali velika tuga za sudbinom porodice. Jedna velika podrška za Futu, kom ne znam šta može da se kaže da bi mu bilo lakše. Srcem sam uz njega, jer od četiri člana, tri člana porodice više nema. Velika žalost.
Kurir.rs
GIPHY App Key not set. Please check settings