Proveravamo šta je rečeno na konferenciji o opsadi Sarajeva u Beogradu

“Da li je Sarajevo bilo opkoljen i blokiran grad?” naslov je konferencije koja je 21. aprila održana u Beogradu, uz podršku Predstavništva bh. entiteta Republike Srpske u Srbiji.

Na događaju, održanom u Medija centru Udruženja novinara Srbije, učesnici su ocenili da je opsada Sarajeva “medijska i politička laž” i “propagandna mašinerija”.

Glavni grad Bosne i Hercegovine (BiH) je od 1992. do 1996. bio pod opsadom snaga Vojske Republike Srpske i Jugoslovenske narodne armije.

U tom periodu je, prema pravosnažnim presudama međunarodnog suda, lokalno stanovništvo bilo izloženo sistematskom i svakodnevnom teroru.

Učesnici konferencije pozvali su se i na Izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu iz 2021. godine, koji je finansirala Vlada Republike Srpske, i koji su osporili i kritikovali stručnjaci za tranzicionu pravdu.

Njihove teze, međutim, opovrgavaju presude Međunarodnog tribunala u Hagu i dokumenti Ujedinjenih nacija (UN).

RSE je proveravao neke od tvrdnji iznetih na tom skupu.

Ko je obezbeđivao vodu?

Na konferenciji je, između ostalih, govorio Tomislav Kovač, bivši general-major policije Republike Srpske, za kojim je Interpol 2018. raspisao crvenu poternicu na zahtev BiH zbog optužbi za učešće u genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine.

Kovač, koji živi u Srbiji, negira te optužbe. Tokom opsade Sarajeva bio je komandir policijske stanice u naselju Ilidža.

Na konferenciji je izjavio:

“Na Ilidži, iako smo svaki dan ginuli, mi smo njima obezbeđivali normalan dotok vode u Sarajevu. Na Ilidži je izvor reke Bosne. (…) TU su glavna izvorišta za Sarajevo. Mi smo to obezbeđivali celo vreme, davali im vodu, davali im struju, davali im plin i u tome svemu ratovali s njima i ginuli.”

Međutim, studija Ujedinjenih nacija pod nazivom “Studija o ratu i opsadi Sarajeva”, navodi, služeći se izveštajima međunarodnih medija iz grada pod opsadom, da je “tokom opsade, uništavanje električnih, gasnih, telefonskih i vodovodnih objekata korišćeno kao oružje protiv stanovnika grada”.

“Voda za piće u gradu zavisi od napajanja glavne crpne stanice. Dalekovodi su često prekidani zbog borbi ili od strane snaga koje koriste napad na komunalni sistem kao oružje protiv civila.

Opsadne snage su u nekoliko navrata navodno isključivale glavni gradski vodovod i odbijale da dozvole radnim ekipama da poprave i dopune neophodne sisteme za prečišćavanje vode.

Isključenje vode dovelo je do dugih redova ispred izvora vode u gradu. Ovi dugi redovi su u nekoliko navrata privukli snajpersku i granatnu vatru od strane opsadnih snaga i rezultirali su smrću mnogih civila”, piše u ovom izveštaju.

UN navode i da su civili bili izloženi snajperskoj vatri jer su bili primorani da nose kontejnere napunjene vodom iz nekoliko preostalih izvora vode.

“Ovi teški kontejneri se često prenose kilometrima ručno ili se voze na biciklima, kolicima za bebe i kolicima za kupovinu”, navode UN.

Vojska i Policija RS nisu napali Sarajevo

Jedan od govornika bio je Simo Tuševljak, glavni inspektor MUP-a Republike Srpske za istrage ratnih zločina.

Na konferenciji u Beogradu, rekao je, i ovo:

“Nigde pripadnici Vojske ili policije Republike Srpske nisu napali Sarajevo. Mi smo samo branili ono što je naše, tamo gde su živele naše porodice.”

Presude Međunarodnog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, ipak, govore da su se napadi na civile s položaja Vojske Republike Srpske (VRS) odvijali neprestano i svugde.

Tokom 1.425 dana, koliko je trajala opsada Sarajeva, ubijeno je blizu 14.000 ljudi.
Na grad je u proseku padalo 329 projektila dnevno. Na njihovoj meti bili su civilni, kulturni i verski objekti.

Među važnijim objektima koje su pretrpele razaranje bile su zgrada Predsedništva Republike BiH i Većnica, koja je 25. aprila 1992. godine izgorela zajedno s dva miliona knjiga i 300 rukopisa neprocenjive vrednosti.

‘Medijske i političke laži'

Mlađan Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, naveo je u pozdravnom obraćanju:

“Istorijska obaveza ove generacije je da razobliči i poništi sve medijske i političke laži koje su uspostavili predstavnici druge strane u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine.”

Opsada Sarajeva bila je jedna od najdužih opsada u istoriji modernog ratovanja i najduža je opsada jednog glavnog grada ikada. Počela je 5. aprila 1992. godine, a završila 29. februara 1996. godine.

Za opsadu Sarajeva, pravosnažno, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu je na doživotnu robiju osuđen Stanislav Galić, dok je 29 godina zatvora dobio Dragomir Milošević.

Obojica su nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske.

U presudama MKSJ-a utvrđeno je da su jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS namerno gađale civile sprovodeći kampanju terora s ciljem da izvrši pritisak na vlasti u Sarajevu.

Deo doživotnih presuda Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu VRS, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva.