REKLA MI JE DA JE TRUDNA I TO SA HEPATITISOM C: Samo sam čekao da mi jave da je umrla

Roker Milić Vukašinović otvorio je dušu o odosu sa svojom kćerkom Majom Avdibegović, koju nije uspio da iščupa iz kandži narkomanije, i koja je preminula usljed predoziranja tabletama.

Sa velikim bolom Milić je otkrio detalje iz života sa svojom mezimicom, a bol zbog njenog gubitka nikada ne prolazi.

-Kćerka se rodila 1983. godine. Ja sam to slavio dva-tri dana po gradu, to su svi znali. Ja sam je izveo iz bolnice i odveo kući. Kupio sam tad prvu video-kameru, koštala je 16.000 maraka. Stalno sam je snimao, sve do rata, do njene devete godine. Bila je užasno razmažena, nije imala nagon za jelom uopšte, samo je vodu pila. Samo je vrištala kad bi morala da jede. Onda je došao rat i jednom dok je šetala sa drugaricom, ta drugarica joj je nastradala od košuljice od metka… To je bilo užasno, i to je ostavilo dubok trag na nju. Slično su izgledale, obje su imale smeđu kosu, pa kad su rekli da je jedna curica poginula, ja sam bio ubijeđen da je to bila Maja – ispričao je Milić i rekao da je on odlučio koje će ime da daju:

-Ja sam joj dao ime Maja, nismo znali koje ćemo ime i, kad sam je donio, vidim ja spava, i kažem: “Mala Maja paja…” i tako je ostalo.

Miliću je i dalje žao jer je često dolazio kući i nimalo sjajnim izdanjima.

-Jednom je htjela i da se ubije, popila je bila punu šaku amfetamina, jedva su je spasili. Tad su je poslali i u ludnicu, tamo je neki napadao da je siluje. Sve je to pričala kada je izašla iz te bolnice i djelovalo je kao da se skinula. Petnaest dana je tu ležala, tad smo živjeli na Vidikovcu. Opisivala je sebe u tim stanjima, šta je sve doživljavala. Tražila je tada da ide na Egzit, ja sam joj kupio bio komplet karata, to je bila ogromna greška. U tom periodu bila je sama, više nije bila sa onim dečkom. Tad se spetljala sa nekim narkomanima, pa je otišla na Filmski festival u Sarajevu, muke su to bile. Onda se opet zaljubila u teškog narkomana, sa njim se vjenčala i dobila dvoje djece. Kad mi je rekla da je trudna, i to još sa hepatitisom C, ja sam bio van sebe još dugo poslije. Poslije im je socijalni radnik uzeo djecu – sa knedlom u grlu je govorio Milić.

Na žalost, tužna sudbina se nije mogla spriječiti.

-Ja sam bio spreman svakog časa da mi jave na telefon da mi je kćerka umrla. Svaki put kad bi zazvonio telefon, pomislio sam: “Evo ga, sad će da mi jave da se predozirala.” Ona je pokušavala da se skine, ali, eto… Sahranio sam i oca i majku, brata, sestru, sina od brata, ali, ipak, kćerka je kćerka. To mi je bilo najbolnije u životu, jako smo nas dvoje bili prisni. Ali bio sam nekako pripremljen na to, dugo je trajalo. Jedanaest godina je trajala ta borba. Moja sadašnja supruga Suzana ju je zaposlila kod Branke Sovrlić na Baščaršiji, u “Kući mesa”, sve je bilo super i, poslije neka tri mjeseca, opet se vratila… Branka joj je rekla da to ne valja ništa, odmah smo znali šta je. Ogromne su to cifre bile za liječenje, njoj majka ništa nije mogla da pomogne jer je bila nepokretna… – ispričao je Milić Vukašinović.