Vučić nikad nije negirao da je Ohridski sporazum pravno obavezujući

Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole (Dereck Chollet) je ocenio da bez obzira na postizanje dogovora u Ohridu, odnosi Kosova i Srbije su krhki te je neophodna politčka hrabrost kako bi se ispunile sve obaveze.

Šole je odgovarao na pitanja senatorima u raspravi u američkom senatu, zajedno sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrielom Eskobarom (Escobar).

Šole je podvukao da je dogovor postgnut u Ohridu pravno obavezujući za sve strane i da to priznaje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Dogovor smatramo pravno obavezujućim, i to smo rekli Vučiću i on to nikada nije negirao”, rekao je Šole.

On je potvrdio da je administracija u Vašingtonu zainteresovana da produbi odnose i sa Srbijom.

“Srbija ima značajne izazove od korupcije do ruskih dezinformacija. Naša zajednička istorija je bila veoma teška i odnos nije bio lak. Ipak, u našem je interesu da pomognemo Srbiji da ostvari svoj puni potencijal i približi se evroatlantskoj zajednici i približi Sjedinjenim Državama”, izjavio je Šole.

Upitan oko kredibilteta teksta koji je nedavno objavio Njujork tajms, Šole je priznao da je tekst “pouzdan” i da američka strana “otvorenih očiju” prati situaciju koja se odnosi na korupciju i organizovani kriminal.

“Pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost i za korupciju i ‘aktivnost ponašanja”, rekao je Šole dodajući da je problem korupcije i organizovanig kriminala rasprostranjen u svim zemljama regiona, a ne samo u Srbiji.

Escobar: Zajednica nije ustupak Srbiji

Izaslanik SAD za Zapadni Balkan je poručio da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom obaveza koju Priština treba da ispuni, ali je podvukao da formiranje ovog organa neće potkopati funkcionalnost Kosova.

”Mi smo više puta govorili Kosovu da ćemo im pomoći da (Zajednicu) oblikuju u nešto što je evropski model koji ne narušava suverenitet ili ustavnu strukturu zemlje, ili njenu funkcionalnost”, poručio je Eskobar.

“Naša želja je da iskoristimo zajednicu da vidimo šta Srbija radi na severu Kosova i da ga stavimo u kosovske strukture koje oni kontrolišu i koje podležu kosovskim zakonoma”, rekao je Eskobar i dodao:

“Ja ovo ne vidim kao ustupak Srbiji. Ja to vidim kao način da Kosovo prihvati one građane koji žive na Kosovu, koji su građani Kosova, da mogu da pristupe vladinim uslugama”.

Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu je obaveza koja leži na Prištini već deset godina, od Briselskog sporazuma koji je postignut 2013. godine, podsetio je Derek Šole.

On je potvrdio da formiranje Zajednice treba biti u skladu sa ustavom Kosova i odlukama Ustavnog suda zemlje. Formiranjem ovog tela, tvrdi Šole, kosovski Srbi bi bili manje vezani za Srbiju.

“Bili smo vrlo jasni da nećemo prihvatiti niti podržati bilo šta što liči na Republiku Srpsku”, podvukao je.

Mendez: Srbija i Kosovo ne deluju zajednički u dobroj veri

Predsedavajući Odbora za spoljnopolitičke odnose američkog Senata Bob Mendez je ocenio da akteri u dijalogu Srbije i Kosova ne deluju zajednički u dobroj veri u procesu normalizacije odnosa.

Osvrćući se na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, neposredno nakon postizanja dogovora u Ohridu gde je potvrdio da neće ispoštovati sve elemente postignutog dogora sa Kosovom, Bob Mendez je naglasio da se radi o “šablonu gde Vučić kaže jedno zapadnim liderima, a drugo srpskom narodu, preko kontrolisanih medija”.

“To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a govori druge stvari srpskom narodu, putem državno kontrolisanih medija. Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju ‘srpskog sveta'”, rekao je Mendez.

Naglasio je bliske veze Beograda sa Moskvom i činjenicu da Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji.

Kritikovao je međunarodnu zajednicu zbog pritiska, prema njemu, samo na Prištinu.

“Najviše što vidim je pritisak na Kosovo o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, što Kosovo treba da ispuni. Međutim, čini mi se da postoji mali ili nikakav pritisak na Beograd”, kazao je.

Dodao je da nema garancija da Zajednica neće postati još jedna Republika Srpska, za koju kaže da su tek sada očigledne opasne implikacije po BiH.

“Ne vidim pritisak na lidera kojeg je Njujork tajms povezao sa organizovanim kriminalom u Srbiji”, izjavio je Mendez.

Američki dnevni list Njujork tajms, podsetimo, objavio je 3. maja opsežan tekst o prilikama u Srbiji, iznoseći spekulacije o navodnim vezama Aleksandra Vučića sa ljudima iz krugova organizovanog kriminala, posebno onog izraslog iz navijačkih grupa.

‘Nastavljamo sa sankcijama protiv onih koji podrivaju BiH'

Američki izaslanik za region je izrazio zabrinutost zbog “upornog, secesionističkog i antidemokratskog delovanja”, predsednika bh. entiteta Republike Srpske, Milorada Dodika.

“Radićemo na tome da odvratimo Dodika od de facto odvajanja i ograničimo resurse za finansiranje njegovih podela. Sjedinjene Države će nastaviti da uvode sankcije protiv onih širom regiona koji ugrožavaju ili podrivaju institucije Bosne i Hercegovine ili Dejtonski mirovni sporazum”, rekao je Eskobar.

Pojasnio je da su godine disfunkcionalnosti i podela mučile vlast na državnom i entitetskom nivou, “potkopavajući zemlju, njene evroatlantske težnje i budućnost njenih građana”.

Tu je pomenuo “etno nacionalističke političke lidere iz svih konstitutivnih naroda Srba, Hrvata i Bošnjaka, sve iz težnje za uskim ličnim i političkim interesima, a ne za javno dobro”.

Eskobar je naveo da su Sjedinjene Države angažovane u intenzivnim naporima da ojačaju rad međunarodne zajednice na održavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Osvrćući se na ovlašćenja koje je iskoristio visoki predstavnik BiH neposredno nakon održavanja izbora u oktobru prošle godine, Eskobar je ocenio da se radilo o “teškoj, ali neophodnoj odluci” koju su SAD podržale, jer se time mogao prekinuti četvorogodišnji ćorsokak u formiranju Vlade Federacije BiH.

Sada je trenutak, prema Eskobaru, da se pomogne liderima Bosne i Hercegovine da sprovedu dugo zakasnele reforme i unaprede evroatlantske aspiracije svojih građana.

Crna Gora – ‘svetla tačka u regionu'

Savetnik državnog sekretara Derek Šole je ocenio da su predsednički izbori u Crnoj Gori pokazali da su građani zemlje spremni da prevaziđu razlike, te unaprede izglede za članstvo u Evropskoj uniji i obezbede bolju budućnost.

On je pozvao novo crnogorsko rukovodstvo da se fokusira na reforme, posebno one koje se odnose na jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

On je izrazio nadu da će se pobedom Jakova Milatovića na predsedničkim izboriima, očuvati evropska orijentacija Crne Gore.

“U junu se održavaju parlamentarni izbori na kojima će biti izabrana nova vlada. Primjenjuju se sankcije protiv Rusije od 2014, od njene početne invazije na Ukrajinu, i Milatović je obećao da će to nastaviti i ići u korak sa ostalim EU sankcijama”, rekao je Šole.

Podsetio je da je Crna Gora domaćin NATO vežbi, samim tim i dobar partner, te napomenuo da su novi predsednik i pokret koji vodi generacijska promena u Crnoj Gori.

“I to je pozitivno. Smatramo da je važno da ostanemo angažovani”, rekao je Derek Šole.

Za američkog izaslanika za region, Gabriela Eskobara, Crna Gora predstavlja “svetlu tačku” u regionu gde se, prema njemu, vidi obnovljeni zamah da se ostvari evropska budućnost zemlje.

On je podsetio da su predsednički izbori održani bez problema, da je uspostavljen kvorum u Ustavnom sudu te da se očekuje od crnogorskih lidera da popune preostalo upražnjeno mesto u Ustavnom sudu i imenuju ostale ključne sudske pozicije.

“Nadamo se da će 11. juna biti održani slobodni i fer parlamentarni izbori i da će novoizabrani lideri poslušati poziv građana i brzo sprovesti reforme neophodne za napredak u EU integraciji Crne Gore”, izjavio je Gabriel Eskobar.

Na raspravi je najviše reči bilo o dijalogu Srbije i Kosova, prilikama u Bosni i Hercegovini, te uticaju Rusije u regionu.

Pre ovog pretresa, Šole je telefonom obavio odvojene razgovore sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Albinom (Aljbin) Kurtijem o procesu pregovora o normalizaciji odnosa.