Kosovo bliže otvorenom sukobu nego BiH

Očekuje se da lideri NATO-a na samitu u Viljnusu potvrde da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu zemlje, kaže Milan Nič iz Nemačkog veća za spoljne odnose.

Govoreći u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Nič kaže da bi nevolje bile mnogo veće da NATO nije na Kosovu.

“Mislim da je [Kosovo] bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg”, kaže Nič, inače stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje u NATO-u.

Kada je reč o Srbiji, Nič ocenjuje da predsednik te zemlje Aleksandar Vučić može dugo da vodi igru “i Zapad i Rusija”.

RSE: Da li će Ukrajina dobiti bezbednosne garancije na samitu NATO-a u Viljnusu?

Nič: Zavisi šta podrazumevate pod bezbednosne garancije. Ukrajina može da se nada nečemu višem od samita u Viljnusu, ali ne i punopravnom članstvu. Diplomate su radile na preciznim formulacijama, što će pozdraviti sve zemlje članice, jer postoje različita mišljenja o narednim koracima prema Ukrajini.

Iz Viljnusa će izaći “Bukurešt plus”, ali šta će to tačno biti, pitanje je diplomatskih razgovora. [Na samitu u Bukureštu 2008. NATO je pozdravio evroatlantske težnje Ukrajine i saglasio se da će ova zemlja postati članica NATO-a].

RSE: Šta je sa Švedskom? Hoće li ući u NATO?

Nič: Velike nade polažem za sledeću godinu. Nažalost, cilj da sve države članice ratifikuju članstvo Švedske pre samita u Viljnusu nije ostvaren, jer Turska nije ukinula veto, a Mađarska je takođe odložila ratifikaciju do jeseni. Stvari se odvijaju, veliki je pritisak na Tursku, ali turski predsednik Recep Tayyip Erdogan ocenjuje da nisu ispunjeni svi uslovi.

Očekujem da će samit u Viljnusu poslati snažan politički signal da je Švedska blizu NATO-u, da su sve članice osim dve ratifikovale članstvo i da Alijansa može da dočeka Švedsku kao punopravnu članicu.

O važnosti članstva u NATO-u

RSE: Da li je rat u Ukrajini pokazao da je NATO garancija bezbednosti?

Nič: Zaista tako mislim, jer je Ukrajina napadnuta jer nije u NATO-u. Rusija jasno cilja na najslabije zemlje.

Pogledajte i Zapadni Balkan. Važno je da su tri od šest zemalja ovog regiona u NATO-u. I možemo da zamislimo šta bi se desilo, na primer, na Kosovu da nema bezbednosni okvir koji ima, a to je KFOR.

Nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, u Evropi više nema apetita za nejasnoćama ili sivim zonama. Ili ste na putu za NATO, ili u NATO. [U suprotnom] vi ste ranjivi na ruske hibridne pretnje.

“SAD i evropski saveznici gube strpljenje za Kosovo i Srbiju”

RSE: Šta bi bilo da NATO nije na Kosovu?

Nič: Reći ću samo ovo – nevolja bi bila mnogo veća.

RSE: Izveštavali ste o poslednjoj krizi na severu Kosova…

Nič: Prestao sam da brojim krize između Kosova i Srbije. Nisu dobri ni za jednu stranu. Sjedinjene Države i evropski saveznici takođe gube strpljenje. Zato što je to skretanje pažnje sa glavne stvari koja se dešava u Evropi [rata u Ukrajini], a koja će odrediti i budućnost Srbije i Kosova.

Dakle, žalosno je. Takođe je i pitanje političkih opredeljenja oba lidera [Kosova i Srbije] koliko će daleko ići sa ovim tenzijama i jednostranim akcijama. Jednostrane akcije stizale su uglavnom iz Beograda, a tokom prošle godine i iz Prištine.

RSE: Zbog krize na severu zemlje, Kosovo je isključeno iz velike vojne vežbe koju vode SAD i drugi saveznici u NATO-u. Kakva je ovo bila poruka za Kosovo?

Nič: Sjedinjene Države su jednostavno htele da pošalju signal da ne možete rizikovati veće tenzije bez posledica.

RSE: Dokle NATO može da ide sa Kosovom, pošto je njegova misija zadužena za bezbednost?

Nič: Ako govorimo o samitu u Viljnusu, mislim da će biti potvrda u izjavi da je situacija ozbiljna i da je NATO tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu.

Pitanje je Vlade Kosova u kojoj meri želi da bude u savezu sa svojim glavnim pristalicama na Zapadu i da sa njima koordinira diplomatske korake i prema Srbiji. Jer, ipak se radi o koordinaciji i izgradnji saveza. A istorija sadašnje Vlade Kosova u tom pogledu nije baš dobra.

“Nedostatak jedinstva između Sarajeva i Banjaluke”

RSE: Kosovo i Bosna i Hercegovina su zatražili ubrzano članstvo u NATO-u. Koliko je ovo stvarno?

Nič: Bosna i Hercegovina je daleko ispred. U stvari, BiH je čak ispred onoga što se očekuje da Ukrajina dobije na samitu u Viljnusu, čak i ispred Gruzije, koja je takođe podnela zahtev za članstvo.

Ne zaboravimo da Bosna i Hercegovina ima akcioni plan za članstvo, iako se zove drugačije.

Međutim, njeni naredni koraci blokirani su nedostatkom jedinstva između Sarajeva i Banjaluke. Sadašnje rukovodstvo Republike Srpske jasno je dalo do znanja da ne želi veći napredak i više integracije u NATO-u.

Slučaj Kosova je komplikovaniji, jer postoje četiri zemlje NATO-a koje još ne priznaju Kosovo kao državu. Ali, takođe, ima intenzivnu saradnju sa NATO-om, ali je sada suspendovana, zbog opšteg delovanja Vlade Kosova, kao odgovor na ružne događaje na severu.

RSE: NATO je identifikovao Bosnu i Hercegovinu kao moguću oblast za ruske aktivnosti. Koliko je Kosovo krhko prema njima?

Nič: To je na drugom, sasvim drugom nivou krhkosti. Mislim da je bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg.

KFOR može biti tu da spreči da se ovi incidenti pretvore u nešto veće. Ali, želim da istaknem da, uprkos novoj krizi u Bosni i Hercegovini i svim tenzijama, tamo nema fizičkih obračuna.

O “igri Srbije na neutralnu kartu”

RSE: Šta je sa Srbijom? Može li doći trenutak kada se, poput Finske i Švedske, predomisli o NATO-u?

Nič: Ne, Srbija igra na kartu neutralnosti. Krije se da ima veoma intenzivnu saradnju sa NATO-om, u zajedničkom interesu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je savladao ovu igru, ponašajući se neutralno, ali istovremeno jačajući odnose sa Sjedinjenim Državama i prilično je ranjiv na ruski uticaj.

RSE: Koliko dugo Srbija može da igra ovu igru?

Nič: Mislim da može da igra dugo, jer to ne zavisi samo od nje, zavisi i od globalne situacije. Ako čitate analize uticaja ruskog rata na globalni poredak, to je veliki pritisak za takozvane srednje sile, poput Turske i Izraela, jer mogu povećati – na neki način – manevarski prostor između Zapad i Rusija. Osim ako niste veoma mala zemlja i imate strateški značaj, možete igrati ovu igru.

Dakle, Vučićev prostor za strateške manevre je povećan i to je [kosovski premijer Aljbin] Kurti potcenio.

Srbija je od početka slala municiju u Ukrajinu putem trećih lica. Ako je u Evropi trenutno najvažnija pomoć Ukrajini, čak i zemlje poput Srbije – paradoksalno – mogu doprineti ovom naporu.