(VIDEO) “KONSTANTNA PRISUTNOST SVEOBUHVATNE TUGE” Sanja Vučić je poslije odlaska kod psihijatra i raznih analiza ustanovila da ima hašimoto”

Sanja Vučić gošća je emisije “Na terapiji sa Slavcom Đukić Dejanović” u kom otvoreno priča o zdravstvenom problemu sa kojim se susrela a pre kog je bila u depresiji iz koje nije znala kao da se izvuče.

Sanja Vučić je još kao dete bila gojazna zbog čega u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” kaže da iz tog perioda ima traume koje vuče i dan danas. Kada se pogleda u ogledalo, kada nije zadovoljna, vidi i dalje to buckasto dete.

– Kada se osvrnem na sve to i kada se prisetim svih tih stvari možda bi mi sada delovalo da to nije bilo toliko strašno koliko mi je možda tada delovalo – kaže Sanja na Blic televiziji i nastavlja:

– Bolelo me jeste u tim danima osnovne škole ali ja sam sa tim ljudima i mojim drugarima komunicirala i tokom srednje škole i nekako ja sam osoba koja zaboravlja sve što je neprijatno i ne volim da se dešavaju neprijatne situacije između mene i mojih vršnjaka ali me te traume nekako prate i dan-danas, kada se radi o kilaži i tim stvarima, to ume da me zaboli.

Na pitanje profesorke Salvice Đukić Dejanović da je bila simpatična ali po kriterijumima lepote buca, i šta je to što je nju zabolelo Sanja odgovara:

– Bilo je zadirkivanja, nije bilo konkretong nadimka nisu se na to fokusirali moji vršnjaci ali eto kada dođe do neke rasprave uvek sam bila ućutkivana tim nekim podrugivanjem – kaže Sanja i priznaje da bi je i sada to zabolelo.

– Reaktiviralo bi se jer ja kad god nisam zadovoljna u sopstvenoj koži ja u ogledalu i dalje vidim to buckasto dete.

Danas Sanja vodi računa o svom izgledu, ali najviše zbog štitne žlezde sa kojom ima problem. Ona je u pomenutoj emisiji opisala kako je izgeldao njen period života dok nije saznala od čega boluje.

– Ono što se prvo desilo je bila promena u raspoloženju. To je bilo možda 2017. godine na 2018. godinu, u to vreme je krenula grupa Huricane da se osniva a ja sam osećala da nisam ista Sanja kao pre – kaže Sanja.

Plakala je i ljutila se na male povode.

– Bila je zapravo konstantna prisutnost neke sveobuhvatne tuge koja je bila neobjašnjiva niti je imala bilo kakvog povoda – sikrena je pevačica koja je tada kaže pomišljala da joj to sve psiha radi.

– Prvo sam misila da nije možda u pitanju ljubavni život. Možda je to zato što sam sama, možda mi fali neko. Upustila sam se u vezu iznebuha i tada je već posle godinu dana te veze koja je u neku ruku bila kobna po mene i malo je rečeno turbulentna onda sam počela da ispoljavam baš te neke vidove depresivnog ponašanja gde je leto avgust a ja sedim kod kuće pokrivena jorganom, ispunjavam ukrštene reči kad bi trebalo da izađem sa društvom. Ništa nije moglo da izazove u meni radost i poletnost da prosto nečemu hrlim, puna života, već je fokus bio na tome da sam stalno umorna i da mi se spava hronično sam bila neispavana i izmorena. Koža mi je bila jako suva, opadala mi je kosa, dobijala sam nekontrolisano na težini. Prvo što sam pomislila kada sam pričala sa majkom, jer uvek pričamo o zdravlju, je da sam loše i da moram sa nekim da razgovaram jer ne mogu da nađem snagu u sebi da živim. Otišla sam kod psihijatra u Kruševcu, kod jedne doktorke, pričale smo, postavljala mi je pitanja i neke afirmacije a ja sam se na svaku raspalaka. Ona je ustanovila da je to možda početak neke kliničke depresije i da bi ja možda trebalo da počnem sa terapijom. Ali, ja nisam bila za to, smatrala sam da autosugestijom mogu da dođem do rešenja. Duboko u sebi sam osetila da to nije to. Da sam bila sigurna da je to to što je doktorka rekla ja sam ta koja će prva da se uhvati za lek nego za bilo šta drugo…. U narednih šest meseci jako mi se pogoršalo stanje posebno u raspoloženju od depresije do neke manije ali agresivne gde su najmanje moguće sitnice mogle da pokrenu lalvinu agresije u meni – kaže otvoreno Sanja koja nije po simptomima mogla da prepozna o čemu je zapravo reč.

– Nisam mogla da prepoznam simptome koji imaju veze sa štitastom žlezdom jer ja nisam znala da hašimoto postoji. I onda sam vođena time da sam bila sevsna da su hormoni u pitanju, e sada nedostatak mog znanja endokrinološkog, ja sam prvo posumnjala na hormone ginekološke prirode i prvo sam otišla kod mog ginekologa. Sreća u nesreći je što je doktorka imala hašimoto i što je prepoznala moje simptome kao nešto što bi moglo da ima veze sa tim. Ja sam izvadila krv, ispostavilo se da tsh nije dobar – kaže Sanja.

Na pitanje kako se pomirili sa tim da treba da pijete lek svako jutro, Sanja odgovara:

– Desilo se prvo to da sam nakon rezlutata otišla kod endokrinologa, uradila sam i ultrazvuk štitne žlezde, ispostavio se da treba da bude homogena, a ova moja je bila izjedena, baš se doktorka izrazila, “kao saće je izgledala”, izgleda i dan-danas. Prepisan mi je lek, i vitamin d mi je bio ispod granice što je takođe jako važno što se tiče samog stanja tela. Počela sam sa terapijom, bolje mi je bio, ali činilo mi se da mi je telesno sve gore i gore, da mi kosa sve više opada, da se sve više gojim i ja sam godinu i po dve pila terapiju i u jednom trenutku sam rekla više neću da pijem. Stala sam sa terapijom. Proverila sam hormone, bili su dobri bez leka, onda sam u saradni sa endokrinologom, prestala da pijem lek. Na tri meseca proveravam hormone i dobro su, bez leka. Nisam više na terapiji, ali antitela su i dalje prisutna, pratim funkciju štitaste žlezde – priča Sanja o prolemu koji imaju mnoge žene i o kom smtraa da treba više da se govori o dodaje:

– Ukoliko se bude desilo da ponovo treba da pijem ja ću se vratiti na terapiju, ali trenutno nema potrebe za tim i jako mi je drago što mogu, imam prostora da pričam o tome jer se retko pričao o štitnoj žlezdi i hašimotou. Onda naiđem na komentare “pa šta i ja imam hašimoto”, pa da ali hajde da pričamo o tome, zašto sam se ja patila dve i po-tri godine jer nisam znala šta je hašimoto. Nije strašno imati bilo šta, što se kaže, sve je za đake, treba da se normalizuje, da su to normalne stvari o kojima se govori posebno za jednu ženu ovog doba gde se suočavamo sa nedaćama i stresovima. To su prirodne stvari, ne samo da se dešava zbog stresa, već je to i nasledno, ženskom linijom se hašimoto dobija genetski. Drago mi je što od kada sam počela da pričam o tome javljaju mi se žene i sa savetima i sa pitanjima i kako teniram i šta jedem. Ja i dan-danas, iako su mi hormoni dobro, hronično sam izmorena, moram da odspavam deset sati inače ne mogu da funkcionišem normalo, a moj posao je takav kakav je gde se desi da ne spavam celu noć, ali prosto čovek mora da se pomiri sa nekim stanjem i to je tako.

blic.rs