Osam puta manje novca za kulturu, tri puta više za neustavni praznik u Republici Srpskoj

Istovremeno, u rebalansu je entitetski predsjednik, Milorad Dodik, za obilježavanje Dana RS, praznika kojeg je Ustavni sud Bosne i Hercegovine nekoliko puta proglasio neustavnim, dobio 1,45 miliona maraka (oko 743.000 evra), umjesto 500.000 (oko 256.000 evra).

Sem toga, Dodikova sredstva za izradu medalja, koje se uglavnom uručuju na taj dan, povećana su sa 180.000 na 420.000 maraka (sa 92.000 na 215.000 evra).

Prethodnih godina, budžet za grantove u kulturi je iznosio nekoliko stotina hiljada evra.

Iz Ministarstva prosvjete i kulture RS nije odgovoreno na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome zašto su grant sredstva osmostruko umanjena.

Zbog drastičnog smanjenja sredstava, više od 50 muzičara, glumaca i drugih umjetnika iz Banje Luke je pokrenulo inicijativu kojom traže da se svake godine najmanje dva odsto iz budžeta izdvoji za podršku kulturi i umjetnosti.

U saopštenju su naveli da ovo smatraju “prvorazrednim nacionalnim interesom”, te da očekuju “puno jedinstvo svih političkih faktora u Republici Srpskoj u vezi hitnog usvajanja ovih zakonskih rješenja”.

Takođe su pozvali druge umjetnike, institucije, udruženja i medije da podrže inicijativu.

Kako su naveli pokretači inicijative “2% za kulturu”, zakonsko regulisanje obaveze RS da godišnje izdvaja najmanje toliko za kulturu i umjetnost je “jedini zaštitni mehanizam od samovolje pojedinaca”.

Animator iz Banje Luke i jedan od pokretača inicijative, Mladen Đukić, za RSE je rekao da se ne radi o nikakvoj političkoj inicijativi, koju je, kako pojašnjava, pokrenuo sa još dvojicom kolega, a kasnije im se pridružilo još njih, širom Republike Srpske.

“Mi smo jednostavno pokušali da izolujemo te probleme koji nas godinama muče, koji muče sektor kulture za koju se veoma malo izdvaja, i to malo što nemamo je preko noći oduzeto”, istakao je Đukić.

On pojašnjava da se po trenutnom sistemu, o grantovima za tekuću godinu odlučuje krajem godine.

“Imamo puno kolega koji su redovno finansirali svoje projekte na taj način, i koji su već realizovali projekte. To je bila ustaljena praksa, da se realizuje tokom godine sopstvenim sredstvima, da se onda računa na ta sredstva koja će se dobiti preko konkursa ministarstva”, kazao je Đukić.

Ističe da su sada mnogi organizatori događaja u panici, te da “mnogi od njih kažu da će staviti ključ u bravu, da će bankrotirati”.

“Rizik bi trebalo skinuti sa ljudi koji ionako funkcionišu u teškim uslovima i jednostavno, kao što je i pokazano da je moguće u nekim drugim oblastima, imati konkurse za narednu godinu”, predlaže Đukić.

Upozorava da je kultura u RS ispod “biološkog minimuma”, jer prema preporukama UNESCO, minimum izdvajanja za kulturu nekog naroda ili prostora je jedan odsto, samo da bi opstala.

“Mi smo godinama na nekih 0,5-0,6 odsto”, istakao je Đukić.

Predstavnici inicijative, takođe, žele da se ukinu neki nameti koji su, kako navodi Đukić, “veliko opterećenje autorima”, te i za to, kako kaže, imaju rješenja.

“Mislimo da će biti još gore nakon ove odluke za smanjenje sredstava za projekte u kulturi, pitamo se šta je sljedeće na tapetu ako se ne budemo pobunili za ovo”, zabrinut je Đukić.

Navodi i da će, kada ih precizno formulišu, poslati svoje zahtjeve na adrese nadležnih institucija.

On ističe da ne bi komentarisao budžetska izdvajanja za druge svrhe.

“Ono što je nama mnogo bitnije je da se sistemski riješi finansiranje kulture, zato što smo mi ispod biološkog minimuma. Kad se to završi onda neka se izdvajaju pare dalje za šta misle da treba”, rekao je Đukić.

Izdavačka kuća “Imprimatur” iz Banje Luke, prethodnih godina je učestvovala na konkursima ministarstva iz oblasti izdavaštva.

Riječ je o finansijskoj podršci za nova izdanja, nove prevode, stručne časopise, ali i o otkupu knjiga za 43 biblioteke u RS.

Kako za RSE kaže Boris Maksimović, osnivač i direktor ove izdavačke kuće, iako su ove godine poslali desetak projekata na adresu ministarstva, od toga, po svemu sudeći, neće biti ništa.

“Ove odluke su odraz našeg sistema vrijednosti. Ako cjelokupna kultura jednog društva biva na takav način ismijana, onda je to nešto što govori o svima nama, zapravo”, smatra Maksimović.

On podsjeća da vrijednost grantova nije samo finansijska nego i simbolička, te da se njihovim umanjenjem šalje jasna poruka.

“Ti kad imaš neko Ministarstvo prosvjete i kulture, koje stoji iza tebe i koje ti kaže ‘to što ti radiš, možeš računati na 1.000 maraka (oko 500 evra) od nas'. I tih 1.000 nije nešto. Ali, ti znaš da se možeš osloniti na ta sredstva. Ako ti nemaš ni to, ako ti od Ministarstva za neku manifestaciju koja košta mnogo više, ne možeš imati ni 1.000 maraka, to je vrlo jasan signal da ti trebaš prestati da se baviš time”, izjavio je Maksimović.

On dodaje da mnoge manifestacije koje računaju na novac od ministarstva imaju dugogodišnju tradiciju, te da, vjerovatno, “ogromna većina njih neće da dobije ništa”.

“Izazovno je reći – ljudi treba da se snalaze sami. To je načelno poštena pozicija. I to može da funkcioniše u društvima koja su dovoljno demografski bogate. Ali, u čitavoj Banjaluci, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini je jako malo ljudi”, upozorava on.

Ističe da su oni, kao privatna izdavačka kuća, nedavno registrovali firmu u Srbiji da bi proširili tržište, ali da mnoge druge organizacije kulture nemaju takvu mogućnost.

Prema njegovim riječima, situacija je trenutno bolja u drugom bh. entitetu, Federaciji BiH, gdje Fondacija za izdavačku djelatnost i Fondacija za bibliotečku djelatnost izdvajaju pо 150.000 maraka (oko 76.500 evra) samo za izdavaštvo, što je ukupan iznos grantova za kulturu u RS.

Osam puta manje novca za kulturu, znači ne samo gašenje manifestacija nego i udruženja građana i kulturno-umjetničkih društava, ocjenjuje za RSE Milan Rakulj, novinar rubrike kultura u banjalučkim “Nezavisnim novinama”.

“Očigledno da se tim bavi neko ko je totalni amater, neko ko nema pojma, ili neko ko namjerno i sistematski želi da uništi kulturu, četvrtog objašnjenja, zaista, nema”, ocjenjuje Rakulj.

Prema njegovim informacijama, oko 150 kulturnih manifestacija računa na pomoć vlasti, a planirani novac je, tvrdi on, “nedovoljan za 2-3 manifestacije, a kamo li 150”.

“Na kraju će se desiti vjerovatno da će neko vratiti budžet koji je prvobitno planiran, i da će on ispasti junak, a i budžet koji je prvobitno planiran je, takođe, smiješan”, naglasio je Rakulj.

On dodaje da se u RS “godinama unazad priča o tzv. decentralizaciji iz oblasti kulture, ali očigledno ništa od toga”, te da će opstanak kulture u malim sredinama doći pod znak pitanja.

Prema njemu, inicijativa umjetnika “2% za kulturu” je dobra ideja, ali nije siguran da je njeno ispunjenje realno.

Prema važećim zakonima u RS, priređivači igara na sreću plaćaju naknade koje se kasnije preusmjeravaju raznim oblastima, uključujući i kulturu.

Taj iznos je rebalansom budžeta takođe smanjen za osam puta, sa 508.000 evra na 61.000.

Budžet Ministarstva prosvjete i kulture, rebalansom je čak blago povećan sa 16 na 16,2 miliona maraka (oko 8,3 miliona evra). Oko milion evra više je uračunato za nabavku postrojenja i opreme.

Institucije kulture dobijaju nešto više – 10,6 umjesto 10,5 miliona evra. Od toga, više od 10 miliona se koristi za plate zaposlenih.

Prema evidenciji Transparency International BiH, u RS na entitetskom nivou postoji ukupno 11 institucija kulture.