Optuženi i osumnjičeni za zločine i genocid u BiH u Srbiji promovišu ratne jedinice

U Bosni i Hercegovini jedan je optužen za genocid, a drugi je pod istragom zbog ratnih zločina.

U Srbiji, obojica na slobodi, učestvuju u promovisanju knjiga o Specijalnoj brigadi policije, čiji su pripadnici sudelovali u srebreničkom genocidu.

Ratni ministar policije bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Tomislav Kovač i bivši general Vojske RS-a Svetozar Andrić godinama su deo javnog, odnosno političkog života u Srbiji.

Iz Tužilaštva za ratne zločine nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su ili će biti predmet istrage.

Promocija u Domu Vojske u Beogradu

Promocija knjiga o “ratnom putu” Specijalne brigade policije, čiji su pripadnici učestvovali u genocidu u Srebrenici, poslednja je u nizu sličnih događaja koji su upriličeni u Domu Vojske Srbije.

Jedan od govornika bio je bivši general Vojske RS Svetozar Andrić, a iz publike ga je pratio ratni ministar policije RS-a Tomislav Kovač.

Za razliku od drugih promocija u Domu Vojske, Ministarstvo odbrane ovaj događaj nije ni najavilo, ni prenelo, a vest o tome objavio je nevladin Fond za humanitarno pravo (FHP) koji se bavi istraživanjem ratnih zločina.

“Indikativno je da se to dešava u nedelji nakon što je FHP predstavio dosije u kom je objedinio dokaze o ratnim zločinima počinjenim u zoni odgovornosti jedinica kojima je komandovao Svetozar Andrić”, kaže za RSE Jovana Kolarić iz FHP-a.

Promociji, koja je održana 8. marta, prisustvovali su ministarka zdravlja u tehničkoj Vladi Srbije Danica Grujičić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić i pomoćnica ministra Sanja Lakić.

Fotografije sa događaja objavljene su na zvaničnom Instagram nalogu Ministarstva za rad, uz navode da su njihovi predstavnici prisustvovali promociji knjiga “o srpskim borcima iz Republike Srpske i Srbije”.

“Ne precizirajući o čemu se zapravo radi, ali uz fotografije na kojima se vidi da je promociji prisustvovao i Tomislav Kovač”, navodi Jovana Kolarić.

Iz ovih Ministarstava nisu odgovorili na pitanja RSE o prisustvu državnih zvaničnica na ovom događaju.

Knjiga “Ratni put jurišnika i specijalaca” predstavlja Drugi odred specijalne policije MUP-a Republike Srpske Šekovići.

Pripadnici ove jedinice su, prema presudama sudova u Hagu i BiH, učestvovali u streljanju hiljadu Srebreničana u selu Kravica 13. i 14. jula 1995. godine.

“Promocija publikacija i filma o ratnom putu Drugog odreda Specijalne brigade policije Šekovići je u skladu s političkim opredeljenjem institucija da presude za zločine ignoriše, a počinioce slavi”, ocenjuje Jovana Kolarić.

Snage Vojske Republike Srpske ubile su u Srebrenici i okolini 8.372 muškaraca i dečaka nesrpske nacionalnosti.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu kojom je 2007. potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.

Šta kažu u Tužilaštvu BiH?

BiH tereti nekada prvog čoveka policije RS-a Tomislava Kovača da je kontrolisao snage koje su učestvovale u genocidu.

Sud BiH optužnicu je potvrdio u januaru 2018. godine.

“Optuženi se tereti da je u svojstvu komandanta Štaba policijskih snaga MUP-a RS, zamjenika ministra i ministra MUP RS sa svim ovlaštenjima ministra, djelujući individualno i u dogovoru s drugim učesnicima, učestvovao u počinjenju genocida u Srebrenici”, saopšteno je za RSE iz Tužilaštva BiH.

Policija je, kako se navodi u optužnici, sprovela i operacije sakrivanja dokaza o pogubljenju, jer su posmrtni ostaci žrtava ekshumirani iz primarnih masovnih grobnica i ponovno ukopani u neobeležene sekundarne masovne grobnice.

Kovač je 2016. svedočio na suđenju petorici bivših pripadnika snaga bosanskih Srba u Sarajevu putem video linka iz Beograda i negirao da je policija RS-a učestvovala u zločinima u Srebrenici.

Živi u Beogradu i ima dvojno državljanstvo Srbije i BiH.

Čest je gost televizija sa nacionalnom frekvencijom gde negira da su “Srbi učestvovali u zločinu u Srebrenici”, ali i komentariše “aktuelna pitanja”, od ruske invazije na Ukrajinu i rata u Gazi, do “mogućnosti izbijanja trećeg svetskog rata”.

U aprilu 2023. govorio je na konferenciji o opsadi Sarajeva u Beogradu na kojoj je ocenjeno da je opsada “medijska i politička laž”.

Sa dvojnim državljanstvom, u Srbiji je i bivši komandant brigade Vojske RS Svetozar Andrić.

Za razliku od Kovača koji nastupa u ulozi “eksperta”, Andrić je 2013. ušao u politiku.

Bio je poslanik u Skupštini Srbije, a 2022. je izabran za člana Gradskog veća Beograda ispred stranke SPAS gradonačelnika Aleksandra Šapića, koja se godinu dana kasnije spojila sa Srpskom naprednom strankom.

“U Posebnom odjelu za ratne zločine, u radu je više predmeta u kojima je kao osumnjičeni/prijavljeni evidentiran Svetozar Andrić”, kažu za RSE u Tužilaštvu BiH.

Dodaju i da su putem međunarodne pravne pomoći od pravosuđa Srbije tražili ispitivanje Andrića, koji negira odgovornost za zločine u BiH.

“S obzirom da su predmeti u fazi istrage ili prijave, više informacija ne možemo davati”, kažu u Tužilaštvu.

Pokretanje istrage protiv Andrića i Kovača je još 2006. tražio i Fond za humanitarno pravo ali Tužilaštvo, prema rečima Jovane Kolarić, nikada nije odgovorilo.

Fond je 2018. protiv Andrića podneo krivičnu prijavu za zločine počinjene u Zvorniku, Vlasenici i Srebrenici u BiH.

“Početkom 2023. godine, Tužilaštvo je na upit FHP odgovorilo da je predmet u fazi istrage, ali bez preciziranja preduzetih procesnih radnji. Kako je istraga tajna ne možemo da znamo da li je Tužilaštvo ispitalo nekog svedoka, da li je ikada Andrić ispitan i koji su sve koraci preduzeti”, navodi Jovana Kolarić.

Šta kažu u Tužilaštvu Srbije?

Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li je Andrić ispitan po zamolnici BiH, niti zašto je predmet po prijavi FHP-a i posle šest godina “u fazi istrage”.

Odgovori nisu stigli ni u slučaju optužnice BiH protiv ratnog ministra policije RS-a Tomislava Kovača.

Srbija ne izručuje svoje državljane optužene za ratne zločine, ali na osnovu protokola o saradnji sa BiH onima koji su optuženi u jednoj državi, može da se sudi u državi u kojoj žive.

Iz Suda BiH do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje RSE da li su odlučivali o ustupanju predmeta Srbiji.

“Tužilaštvo je svakako imalo priliku i mogućnost da samostalno postupa u odnosu na Kovača koji je i državljanin Srbije i javna ličnost”, navodi Jovana Kolarić iz FHP-a.

U slučaju preuzimanja predmeta iz BiH, Srbija menja pravnu kvalifikaciju zločina genocida jer ga, uprkos presudama međunarodnih sudova, ne priznaje.

Beograd je do danas podigao pet optužnica vezanih za Srebrenicu.

Donete su tri presude, od kojih su dve rezultat sporazuma o priznanju krivice sa okrivljenima.

Koga promoviše Vojska Srbije?

“Ministarstvo odbrane dugi niz godina izdaje knjige lica osuđenih za ratne zločine od kojih se neki i dalje nalaze na odsluženju zatvorske kazne, snima filmove o brigadama u čijim zonama odgovornosti je stradalo više stotina civila i slično”, ukazuje Jovana Kolarić.

Ministarstvo odbrane objavilo je i u Domu Vojske promovisalo, pored ostalih, knjige haških osuđenika Dragoljuba Ojdanića, Vladimira Lazarevića i Nebojše Pavkovića.

Pavković, koji u finskom zatvoru izdržava višedecenijsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu, se 2019. iz zatvora obratio na promociji, a 2023. govorio je i đacima jedne osnovne škole u Vojvodini.

Bivši komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević se nakon odsluženja kazne za zločine na Kosovu 2015. u Srbiju vratio avionom Vlade uz doček ministara.

Usledilo je mesto predavača na vojnoj akademiji, titula počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije i učešće na skupovima vladajućeg Pokreta socijalista.

U okviru edicije “Ratnik” u izdanju Ministarstva odbrane, za 21. mart najavljene su nove promocije Lazarevićevih i Pavkovićevih knjiga.

Događaj će, kako se navodi na sajtu Ministarstva, biti organizovan povodom obeležavanja 25 godina od NATO intervencije na tadašnju Jugoslaviju.

Intervencija je 1999. godine pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima na Kosovu.

“Ministarstvo odbrane je dobilo zadatak i/ili preuzelo na sebe ulogu stvaranja heroja iz ‘sopstvenih redova'. Tako su heroji pripadnici srpskih oružanih snaga, među njima i oni osuđeni za ratne zločine koje upravo za heroje tako nešto i kvalifikuje”, navodi Jovana Kolarić.

Dok iz Ministarstva ni ovog puta nisu odgovorili na pitanja RSE, izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije svake godine osuđuju porast promocije i veličanja osuđenih ratnih zločinaca, kao i negiranja sudski utvrđenih činjenica.