Na pitanje šta kada se omrsimo slučajno, otac Radoslav kaže da je “slučajnost samo slučajnost”, i da treba samo nastaviti dalje sa postom
Iako je u pitanju praksa koja je prisutna već dugo među Srbima, oko posta i dalje postoji puno nedoumica.
Post traje gotovo sedam nedjelja, tačnije ukupno 48 dana, što nekima predostavlja dugačak period i veliki izazov, te se često odlučuju da poste samo prvu i/ili posljednju sedmicu Vaskršnjeg posta.
Kakav je stav sveštenika prema takvoj praksi, otkriva starješina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici otac Radoslav Savović:
“Post je put. Kad krenete na more u Grčku, ne dođete do Skoplja pa se vratite u Beograd, nego morate da produžite dalje da biste stigli. Post je put, znači od početka posta pa do praznika. Neki ljudi gledaju na post kao da je to teško. Ne kažem da je lako, ali je malo stvar i vežbe. Ako ste duže u veri i praktikujete sve postove, onda vam to lakše pada. Uverenja sam da oni koji ne poste nikako, pa poste tu prvu nedelju, njima teže pada tih 5-6 dana nego ceo post onima koji poste sva četiri posta preko cele godine”, otkriva otac Radoslav za Lepu i srećnu.
Na pitanje šta kada se omrsimo slučajno, otac Radoslav kaže da je “slučajnost samo slučajnost”, i da treba samo nastaviti dalje sa postom.
“To je samo jedna određena vrsta hrane koja se jede u jednom periodu. Znamo kuda nas vodi, kuda idemo, čemu nas uči ovaj post. Pogrešne su pretpostavke o postu, ljudi misle da je to nešto nemoguće. Kako da budeš bez mrsne hrane 7 nedelja? Naravno da je sve moguće, samo je potrebna dobra volja. Uvek ima malo krize, to je obično negde sredinom posta, a neki put je uopšte i nema. Dolazak želje za parčetom sira ili nekom mrvicom mrsne hrane je samo opomena da ne podležete tom iskušenju, a iskušenja mogu da budu i mnogo teža i gora nego što je to da li ćemo se omrsiti u dane kad je post”, objašnjava sveštenik i ističe kako je post hranom samo “sredstvo” koji nam pomaže da postanemo jači i izborimo se sa većim iskušenjima, a da je prava suština – uzdržanje, ne samo u jelu, već i u životu,a prije svega se misli na loše misli i djela.
“Suština je uzdržanje, bilo da je hrana posna ili mrsna, ne treba se prejedati ni posnom hranom. Kakav je post ako pojedeš 2 kg posne hrane? Koliko puta se desi da čovek jede i zna da je sit, a nastavlja da jede po inerciji… To je pogrešno. Kako se treba uzdržavati od prejedanja, tako je suština posta i uzdržavanje od loših misli i dela, smirivanje strasti i žudnji koje nemaju veze sa hranom”, savetuje otac Radoslav.
Hrana za koju mislimo da je posna a niije
Veoma je važno da pročitate deklaraciju, jer i mnogi biljni sirevi mogu da sadrže neki sastojak životinjskog porijekla – kazein. Ako kupujete biljni kačkavalj, provjerite da li sadrži kazein.
Takođe, u mnogim pecivima i tjestenini ima jaja ili jaja u prahu, zato nije svaka tjestenina posna. Na primjer, hljeb se u nekim pekarama premazuje smjesom koja sadrži jaja, kako bi dobili sjaj i hrskavost.
Šokantno je i saznanje da svaka riblja pašteta nije posna, pa se i tu preporučuje da se pročita deklaracija.
U većina bombona nije posna jer takođe sadrži supstance životinjskog porijekla. Iako se mislilo da su gumene bombone posne, ispostavilo se da nisu jer se želatin dobija kuvanjem životinjske kože, vezivnoga tkiva ili kosti životinja, često svinja ili krava.
Dobro obratite pažnju i na napolitanke jer čokoladni prelivi nisu samo od kakaa, koji je postan, nego sadrži i mlijeko ili mlijeko u prahu, prenosi Espreso.
Pratite nas na našoj Facebook i
Instagram stranici, kao i na
X nalogu.