Redakcija
Generalni sekretar Severoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost Alijanse zbog secesionističkih delovanja u Bosni i Hercegovini.
“Duboko smo, duboko zabrinuti zbog kontinuirane secesionističke politike i retorike podela. Ovo je nepromišljeno i opasno”, izjavio je Stoltenebrg.
On je upozorio da ove akcije podrivaju teško postignut napredak i koče reforme koje bi koristile građanima Bosne i Hercegovine. Uputio je poziv svim liderima BiH da rade zajedno na očuvanju jedinstva i zaštiti nacionalnih institucija.
Prvi čovek Alijanse je ponovio snažnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine.
Jens Stoltenberg je primio predsedavajućeg Predsedništva BiH Denisa Bećirovića. On je potvrdio da je članstvo u najvećoj svetskoj vojnoj organizaciji strateški prioritet države.
“Imamo vrlo jasan pravni okvir. Ispunjeni su svi formalni uslovi da se BiH uputi zahtjev za članstvo u NATO. BiH je na vratima. Imamo konkretne rezultate posljednjih godina”, naveo je Bećirović iz Brisela.
On je kazao da u državi postoje antidejtonske snage koje ozbiljno ugrožavaju Dejtonski sporazum i ustavni poredak. Zato je Bećirović mišljenja da je poziv Bosni i Hercegovini za punopravno članstvo u Alijansi važan korak kako za zemlju tako i za NATO.
Međutim, generalni sekretar NATO nije mogao da potvrdi kada bi Bosna i Hercegovina bila pozvana da se učlani u Alijansu. Naveo je da se moraju nastaviti reformski napori koji pomažu da se zemlja kreće ka članstvu u NATO.
Bosna i Hercegovina je od 2018. godine u Akcionom planu za članstvo (MAP), što je poslednja stepenica prije poziva u punopravno članstvo.
Članovi Severnoatlantskog saveza početkom februara boravili su u dvodnevnoj posjeti BiH te su poručili kako NATO “snažno podržava Bosnu i Hercegovinu”.
Bosna i Hercegovina ima svog vojnog i političkog predstavnika u misiji pri NATO-u u Briselu, a NATO u BiH ima svoj štab od 2004. godine s mandatom UN da pomaže reformu Oružanih snaga koja se provodi prema standardima NATO-a.
Vojne jedinice iz BiH bile su dio NATO jedinica u misijama u Afganistanu, Iraku, Maliju, Kongu i drugim zemljama.
Prema Zakonu o odbrani, koji je usvojen 2005. godine, institucije su obavezne provesti “sve potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a”. Zakonom su integrisane tri vojske i stvorene jedinstvene Oružane snage BiH.
Poslednjih desetak godina, pozicija i opozicija iz Republike Srpske protivi se članstvu u NATO-u i zastupaju stav da Bosna i Hercegovina po ovom pitanju treba da sledi Srbiju koja je proglasila vojnu neutralnost.
GIPHY App Key not set. Please check settings