Tragovi blokiranog ruskog ‘Glasa Evrope’ u BiH i Srbiji

Pre tri meseca, januara ove godine, opozicioni poslanik u Skupštini Srbije sa liste desnog i populističkog pokreta “Mi – glas iz naroda” Dragan Stanojević, oglasio se u intervjuu na vebsajtu “Glas Evrope” (Voice of Europe).

Njegova partija koja se nakon decembarskih parlamentarnih, pokrajinskih i izbora za grad Beograd pocepala, pa potom i isključila svog lidera Branimira Nestorovića iz članstva, na glasanju je osvojila 4,8 odsto glasova, što joj je donelo 13 poslaničkih mesta u državnom parlamentu.

Bio je to uspeh političkog narativa obeleženog širenjem teorija zavere, poput osporavanja korona virusa, te pravdanjem ruske agresije na Ukrajinu.

Ovo drugo Stanojević je dokazao i kada je sredinom prošle godine osnovao pokret “Druga Ukrajina” za Srbiju. Pokret predvodi proruski političar Viktor Medvedčuk ((Viktor Volodymyrovych Medvedchuk), iz Rusije gde je pobegao nakon što je u Ukrajini optužen za izdaju.

Prema podacima iz zvaničnog registra, predstavništvo “Druge Ukrajine” (naziv ogranka na srpskom jeziku) za svoju delatnost navodi “uspostavljanje uzajamno korisne saradnje između naroda Srbije, Rusije i Ukrajine”.

Medvedčuk se povezuje i sa “Glasom Evrope”, medijem koji se krajem marta našao na udaru Vlade Češke, koja je utvrdila da je istraga nadležnih institucija ove evropske države otkrila da se preko kompanije registrovane u Pragu vodila široka operacija na širenju euroskepticizma.

Dok Češka, između ostalog, istražuje i navode o plaćanju pojedinih lokalnih političara uključenih u takve operacije, od 27. marta klikom na sajt “Voice of Europe” dobijate oznaku “this site can’t be reached” (nije moguće pristupiti). Po oceni češke Vlade “toksični sadržaj je blokiran”, a sa njim i Stanojevićev intervju.

Vlasnik online medija www.voiceofeurope.com, prema podacima baza o registraciji vebsajtova, je sakriven od javnosti, kao i istorija vlasništva ovog medija koji funkcioniše još od 2017. Na arhiviranim stranicama vidljivim u bazi internet bazi “Web Archive”, nema ni impresuma medija niti imena autora tekstova.

Prema podacima baze Similarweb koja je specijalizovana za analizu internet saobraćaja, sajt “Glas Evrope” u periodu od decembra do kraja februara imao je blizu pola miliona poseta, u proseku sadržaj je čitalo oko 100.000 internet korisnika mesečno.

Podaci iz istog izvora pokazuju da je poslednjih meseci sajt zabeležio veću posetu iz Vijetnama i Argentine, ali u proseku najveću posetu ostvarivao je iz evropskih država Nemačke i Poljske, pokazuje Similarweb.

Stanojević o intervjuu na blokiranom sajtu

U izjavi za RSE Stanojević kaže da ne može da se seti bilo čega specifičnog u vezi sa intervjuom za “Glas Evrope”.

“U tom periodu me je zvalo mnogo novinara i znam da je ova ekipa došla u Beograd i da sam govorio o tome da bi Srbija bila dobar hub između Brisela i Moskve”, kaže Stanojević.

On dodaje da mu nije poznato ništa u vezi sa istragom oko plaćanja političara, niti da Glas Evrope ima neke veze sa Medvedčukom.

Od “Druge Ukrajine”, podvlači, ne odustaje:

“Ja udruženje vodim i vodiću. Napravljeno je u dogovoru sa brojnim prijateljima koje i danas imam u Ukrajini. Prirodno je da pomažem ljudima iz Ukrajine, ali ta pomoć se najviše svodi na konsultacije raznih vrsta.”

U svojoj biografiji na sopstvenom sajtu Dragan Stanojević navodi da je više godina radio u Ukrajini. U Beogradu se politički aktivirao u “Mi – glas iz naroda”.

Prema podacima srpske Agencije za privredne registre, Stanojević je od 2018. i zastupnik udruženja Pokret rodoljuba otadžbine i dijaspore, kao i Svesrpskog kozačkog saveta.

Milorad Dodik na „Glasu Evrope“

Kao sagovornik “Glasa Evrope” Stanojević se našao u društvu niza ekstremno desno orijentisanih lidera političkih partija u Evropi.

No, on nije najviše rangirani balkanski političar koji se tu pojavio. Tu je i Milorad Dodik, prorurski orijentisani predsednik bh. entiteta Republika Srpska (RS) i lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Njegov video intervju je objavljen na, u međuvremenu blokiranom, YouTube kanalu “Voice of Europe” 12. januara ove godine.

Tekstualni intervju datiran je na 9. januar, kada se obeležava Dan RS, na sada nedostupnoj stranici voiceofeurope.com. Ipak, intervju se može videti putem sajta “Web Archive”.

Podsetimo, RS obeležava svoj praznik 9. januara na dan kada su predstavnici Srba u BiH proglasili “Republiku srpskog naroda u BiH”, što je bio ključni okidač za razbuktavanje međunacionalnih sukoba. Ustavni sud BiH je obeležavanje Dana RS na 9. januar u više navrata, poslednji put 2019. godine, proglasio neustavnim.

Dodik, koji je sankcionisan od strane SAD i Velike Britanije zbog destabilizacije BiH, u intervjuu “Glasu Evrope”, između ostalog, neosnovano optužuje vlasti u Sarajevu da “proizvode teroriste”.

Takođe, među izjavama koje su bile citirane u medijima u BiH i susednoj Srbiji, Dodik se fokusira i na pitanja “prijateljstva Rusije i Republike Srpske” koje je intenzivirano u poslednjih nekoliko godina, a zbog čega je kritikovan na Zapadu.

Dva i po meseca kanije, na pitanje RSE postavljeno na banjalučkoj konferenciji za novinare održanoj posle sastanka vladajuće koalicije u RS, kako je do intervjua došlo, Dodik je odgovorio sa “Kad sam ja dao taj (intervu)?” i “Da, i? Šta je tu problem?”

Šta je poznato o radu sajta ‘Glas Evrope'

Kompanija “Glas Evrope” registrovana je u Pragu 2016. godine, a prvobitni naziv firme bio je “Dada-Mapo”.

Naziv je promenjen u martu 2023. godine, prema podacima iz českog biznis registra. Trenutni direktor je poljski državljanin Jacek January Jakubczyk o kojem se skoro ništa ne zna.

Prema podacima baze Similarweb sajtovi na koje se “Glas Evrope” pozivao u tekstovima su evropski tabloidi u Evropi, kao što je austrijski online medij “Exxspress” ili konzervativni tabloid “Nyheteridag” iz Švedske.

Inače najviše poseta “Glas Evrope” dobijao je kroz mrežu X (bivši Tviter). Kanal ovog medija na X mreži i u trenutku objavljivanja ovog teksta bio je aktivan.

Tu ovaj medij ima preko 180.000 pratilaca. Zapravo, nakon što je sajt ugašen posle intervencije čeških vlasti od 27. marta, “Glas Evrope” je na X-u intenzivirao objavljivanje postova. Za nedelju dana, od 27. marta do 3. aprila, imali su više 1.350 objava i domet od 1, 7 miliona korisnika ove mreže.

Aktivni su i na Telegramu sa nešto više od 1.500 pratilaca.

Nalozi na Facebooku i YouTube kanalima su ugašeni odmah nakon reakcije čeških institucija 27. marta.

Šta je preduzela Češka?

Niz istraga u evropskim zemljama pokrenuto je nakon što je Vlada Češke 28. marta odobrila tri dodatka na listi sankcija zbog širenja ruskog uticaja. Kako se navodi na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Češke, sankcije uključuju dve osobe i jednu kompaniju.

Sankcije u Češkoj su uvedene protiv već pomenutog proruskog političara Viktora Medvedčuka, za koga su vlasti navele da stoji iza ruske operacije uticajem na teritoriji Češke. Kako se precizira, navodni cilj operacije bio je usmeren protiv Ukrajine.

Medvedčuk je, dodaje se, plan navodno sprovodio kroz kompaniju “Glas Evrope”, koja stoji iza istoimenog sajta, a uz pomoć njegovog dugogodišnjeg saradnika Artema Marčevskog (Artem Pavlovich Marchevskyi). I kompanija i Marčevski su dodati na listu sankcionisanih.

Viktor Medvedčuk i Artem Marčevski bili na čelu ukrajinske proruske partije Opoziciona platforma – Za život, koja je zabranjena nakon početka ruske invazije.

Marčevski je, pre nego što je pobegao iz Ukrajine, bio na čelu omladinskog krila stranke i generalni producent u TV kanala “112” Ukrajina, koji je bio u vlasništvu Medvedčuka.

Od maja 2021. Medvedčuk je bio u kućnom pritvoru u Ukrajini zbog optužbi za krivično delo izdaje. Tri dana nakon početka ruskog napada punih razmera na Ukrajinu, februara 2022, objavljeno je da je pobegao iz kućnog pritvora.

U aprilu 2022. je priveden i potom uhapšen, a u septembru 2022. godine, Medvedčuk i 55 Rusa su razmenjeni za 215 zarobljenih ukrajinskih vojnih lica. Od tada Medvedčuk živi u Rusiji i aktivno nastavlja prorusku politiku.

Između ostalog vodi udruženje “Druga Ukrajina”, koje otvoreno i kroz razne kanale širi proruske narative.

Prema Agenciji za privredne registre (APR) Srbije, predstavništvo ruske organizacije “Druga Ukrajina” otvoreno je u avgustu 2023. godine i u toj državi.

Šta je zajedničko sagovornicima ‘Glasa Evrope'

Za Antona Šehovcova, direktora Centra za demokratski integritet iz Beča i autora knjiga “Rusija i zapadna krajnja desnica” i “Rusko političko ratovanje”, ovo je samo još jedna informativna operacija Rusije.

“Nažalost, u ovom slučaju ruska država koristila je evropske aktere, evropske zainteresovane strane. Kao što smo videli, Rusi su preko političara iz Evropske unije uspeli da koordiniraju i upravljaju ovom ovom informativnom operacijom”, kaže Šehovcov.

Šehovcov je na mreži X objavio spisak od desetak evropskih političara koje je “Glas Evrope”, kako kaže, promovisao na YouTube od avgusta 2023. Na spisku je i lider bh. entiteta RS Milorad Dodik.

“Većina njih se mogu opisati kao političari koji dele neke od ideja i narativa i poruka propagande Kremlja. Neki od tih ljudi se ne mogu nazvati proputinistima. Neki se mogu nazvati čak i evroskeptičnim političarima. Neki od njih su krajnje desno, ali opet ne svi. Ono što ih ujedinjuje je to da su opozicija glavnom liberalno-demokratskom konsenzusu u Evropi”, objašnjava Šehovcov.

Glas Evrope akciju nazvao ‘lovom na veštice'

Inače, predstavnici “Glasa Evrope”, koji se ne potpisuju, nastavili su da objavljuju vesti na društvenoj mreži X. Akcije češke policije i reakcije u Evropi nazvali su u objavi na X “globalističkim nasilništvom” i “lovom na veštice”.

U istoj objavi nazvali su “fantazijom” tvrdnje da iza njih stoji Kremlj i da plaćaju evropskim poslanicima da šire porurski narativ.

U međuvremenu, na sličan način u odbranu “Glasa Evrope” stali su političari iz nekoliko evropskih partija, uključujući i nemačke desničare iz Alternative za Nemačku (AfD),

“Ako govorimo o stranom finansiranju, hajde da se zapitamo ko je pokrenuo i finansira široku kampanju napada i klevete opozicionih političara širom Evrope”, zapitao se Petr Bistron (Bystron), poslanik ADF-a u Bundestagu osvrćući se na mere preduzete protiv “Glasa Evrope”.

Uz poruku da “Glas Evrpe” nije pretnja za bilo koga, oglasio se i češki politički analitičar Jindřich Rajchl, koji je lokalnoj javnosti postao poznat kao govornik na protestima protiv vladinih mera tokom pandemije, nakon čega je osnovao desno orijentisanu političku partiju Zakon, poštovanje, stručnost (Právo Respekt Odbornost).

Promovisanje desnih političara, podvlači Anton Šehovcov, je izraz svojevrsnog rata Rusije protiv Evrope.

“To je rat koji se sada ne vodi konvencionalnom prostoru. Protiv EU ne leti nijedan metak. Nema bombi. Barem još ne. Ali Rusija vodi rat podržavajući one snage za koje veruje da same rade protiv konsenzusa u Evropi”, kaže Šehovcov.

U tom segmentu sukoba, u podeli drastično produbljenoj nakon početka invazije na Ukrajinu, medijska pokrivenost je, podvlači ovaj sagovornik, veoma važna.

“Rusija veruje da će uspon snaga protiv establišmenta na neki način polarizirati evropska društva, učiniti ih više izolacionistima”, zaključuje Šehovcov.

*Saradnja na tekstu Maja Živanović