Tvrdnje Srbije i činjenice oko Rezolucije o Srebrenici

I pre zvanične najave Rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) o Srebrenici, vlasti u Srbiji izašle su sa nizom tvrdnji o ciljevima i posledicama usvajanja ovog dokumenta.

Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd negira da je u Bosni i Hercegovini jula 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva “strašnim zločinom” ili “masakrom”.

Neformalne konsultacije o Nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid biće održane 17. aprila u sedištu UN-a u Njujorku.

Predlog Rezolucije bi na dnevnom radu trebalo da se nađe početkom maja.

Uoči glasanja, proveravamo istinitost navoda predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Kolektivna odgovornost

“Cilj Rezolucije je da se srpski narod označi kao genocidan”.

Činjenice: Ni srpski narod, ni kolektivna odgovornost se ne spominju u Nacrtu rezolucije.

U dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

U rezoluciji se naglašava važnost dovršetka procesa traženja i identifikacije preostalih žrtava genocida i omogućavanje njihovog dostojanstvenog ukopa.
Poziva se i na nastavak procesuiranja počinilaca genocida.

Rezolucije Generalne skupštine UN-a predstavljaju zvanično izražavanje stava ovog tela, i kao takve nisu obavezujuće za države članice, osim ako se tiču budžeta UN.

I presude međunarodnih sudova su za genocid proglašavale krivim pojedince, a ne kolektive, države ili entitete.

Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.

Na najviše kazne, doživotni zatvor, osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.

Snage Vojske Republike Srpske ubile su u julu 1995. u Srebrenici i okolini 8.372 muškarca i dečaka nesrpske nacionalnosti.

Ovaj zločin je kao genocid 2007. okarakterisao i Međunarodni sud pravde u Hagu.

Ukidanje Republike Srpske

“Jasno je da će se posle ovoga (usvajanja Rezolucije) izaći sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske”.

Činjenice: Republika Srpska je jedan od dva bosanskohercegovačka entiteta (drugi je Federacija Bosne i Hercegovine).

Međunarodno je priznat Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini (BiH).

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) poručio je 3. aprila uoči susreta sa Vučićem da je on garant Dejtonskog sporazuma, BiH i njenih entiteta.

“Ono što želim ukloniti sa stola je strah bilo koga da će Republika Srpska kao entitet nestati. Ja moram braniti Dejtonski sporazum i ono što je u njemu navedeno”, rekao je Šmit za regionalnu televiziju N1.

Mandat visokog predstavnika u BiH preciziran je u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma. U ime međunarodne zajednice, zadužen je za nadgledanje sprovođenja Sporazuma.

Njegovo imenovanje potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Govoreći o Rezoluciji, Šmit je naveo da se “ne radi o gledanju unazad”, već da je reč o tome da se nešto slično ne ponovi nikada u budućnosti.

Ratna odšteta

“Odmah, dan iza toga (usvajanja Rezolucije) tražiće i ratnu odštetu od Republike Srbije.”

Činjenice: Odšteta može da se traži samo od onoga ko je osuđen za nanošenje štete.

Rezolucije UN ne donose presude.

U slučaju odluka međunarodnih sudova, osuđujuće presude donete su protiv pojedinaca, a ne protiv Srbije.

Međunarodni sud pravde u Hagu je odlučujući po tužbi BiH presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali i da nije učinila ništa da ga spreči.

Isti sud je 2017. godine odbio zahtev za reviziju presude.

Bez Dana sećanja

Zvanični Beograd se godinama protivi donošenju rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom.

Rusija je 2015. u Savetu bezbednosti UN-a blokirala usvajanje rezolucije kojom se osuđuje genocid, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.

Srbija je i tada lobirala protiv usvajanja rezolucije.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

U tom dokumentu se osuđuje zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (odnosno kao genocid), ali se sam termin ne spominje.

Evropski parlament proglasio je 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici 2009. godine. Tada je preporučio državama regiona da učine isto.

U Srbiji se na ovaj dan ispred zgrade Predsedništva okuplja nekolicina nevladinih aktivista sa zahtevima da država poštuje odluke međunarodnih sudova, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja.

Zahtevi su do danas bez odgovora.