„Pola sata poslije očeve sahrane mi stiže poruka od žene – Dođi po stvari, više nećemo živjeti zajedno“: Pjevač prvi put otkriva dijelove svoje filmske biografije

Sudbina Dejana Živića spretnim scenaristima ili, pak, tekstopiscima mogla bi da posluži kao dobar temelj za dramu ili srceparajuću ljubavnu pesmu.

Zapleti i raspleti koji su snašli poznatog pevača mogli bi da prođu čak i u rubrici “Verovali li ne”.

Delom za sve što mu se dogodilo kriv je sam, delom za to je zaslužnda sudbina Dejana Živića.

Muzičar poznat široj javnosti po duetskoj pesmi “Srce balkansko”, koju je otpevao sa Ćemom, na nekoliko godina je nestao sa domaće scene.

Živeo je u Nemačkoj, tamo se prvi put i oženio, kasnije tek dobio je i papire, ali u tom prelaznom periodu dogodile su mu se neverovatne stvari.

– Otišao sam u Nemačku, oženio se i dobio papire, rodila se ljubav koja je trajala do 2010. godine, a posle toga je bilo ni tamo ni ovamo. Do 2007. sam izlazio po tamošnjim klubovima i video da njihov repertoar nije zahtevan, pa sam pomislio „ja ću da pevam“ – počeo je priču za Novu S Dejan pa dodao:

– A kada sam se oženio, radio sam na golf terenu i tu sam jako dobro zarađivao. Ipak sam doneo odluku da pevam vikendom jer sam pokrivao troškove za auto, a tu je bio i kredit.

– Imao sam 28, relativno mlad, ali sam bio finansijski spreman, posle toga je krenula muzika, noćni život. Žena je to drugačije gledala, nije sve to shvatila, krenule su novine tada i napadi, što je meni odgovaralo.

– Ona je sve vreme mislila da ja nju varam, tada je počeo Fejsbuk, pa mi neke žene pisale, pa su njoj javljali sve i svašta i onda je ona mene prevarila i, što je najgore, prevarila me sa ružnijim od sebe.

Sa supruginom prevarom tek kreće emotivni slom pevača.

– Mene je baka odgajila, ona je umrla 2014. godine i ni sestra ni ja nismo mogli da odemo kući. Godine 2018. mi je otac bio bolestan, imao je karcinom debelog creva, pa je to metastaziralo, to je sve krio, lečio se poslednje tri godine, lekar mi je rekao da je teško da može da izdrži 2-3 meseca, a ja i dalje u inostrastvu.

– Žena i ja smo već imali svoje živote, samo smo živeli zajedno zbog deteta. Moja sestra i ja smo samo čekali da nam jave da je otac umro i da krenemo. U jednom trenutku me je pozvala sestra i plačući rekla: „Majka je umrla“.

– Sestra je u to vreme bila bolesna, imala je problem sa narkoticima. Ja sam joj rekao da ona ne ide, ja i ujak smo otišli. Sahranio sam majku i pogubljen sam se vratio u Nemačku. Na 40. dan od njene smrti, na njen pomen, umro mi je otac.

Ono što se dogodilo nakon sahrane potpuno je dotuklo Dejana, ali ga je odvelo u ruke žene kraj koje se skrasio i sa kojom ima dvoje dece.

– Pola sata posle očeve sahrane mi stiže poruka od žene: „Dođi po stvari, više nećemo živeti zajedno“. Tu poruku sam pokazao kumu koji je bio pored mene i rekao mu da odmah posle večere idem u Nemačku. On je sve vreme vozio, otišao sam tamo da pokupim stvari i odmah se vratio za Srbiju.

– Jedan moj prijatelj je radio kao konobar, pa mi je obezbedio smeštaj. Otišao sam u apoteku da kupim nešto za smirenje, iako nikada nisam pio takve lekove. Apotekarki nisam ni smeo da kažem šta mi je da mi ne bi dala nešto jako.

 

story.rs