Entiteti u BiH ne mogu provesti ‘mirno razdruživanje’

Niti jedan entitet, niti jedan narod ne može u Bosni i Hercegovini provesti mirno razdruživanje.

Ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Nedim Ademović, ekspert za ustavno pravo, komentarišući odluku Vlade RS koja je u četvrtak, 23. maja u Srebrenici donijela odluku da ponudi sporazum o “mirnom razdruživanju” Federaciji BiH.

Odluka je donesena uoči zasijedanja Generalne skupštine Ujedinjenih naroda (UN) na čijem dnevnom redu je Rezolucija o Srebrenici.

“Niti entiteti, niti narodi nemaju bilo kakvo pravo u tom smislu, niti pravo na samoopredjeljenje. To je jasan i decidan stav. Jedino ko to može da uradi jeste Bosna i Hercegovina, odnosno Parlamentarna skupština BIH u okviru ustavne procedure. Zakonodavno-pravni najviši organ BiH može mijenjati Ustav BiH, kada se mijenja Ustav, može se mijenjati unutrašnja struktura”, rekao je Ademović.

Dodao je kako je odluka Vlade RS “apsolutno neustavna”, te da “to u BiH svi znaju, a posebno Milorad Dodik”.

“Ovo nije prvi put da se nudi sporazum o mirnom razdruživanju Federaciji Bosne i Hercegovine koji je i tada, a kao što će i ubuduće propasti i od toga neće ništa biti. Prema tome, to je samo čisto spekulantstvo i tu nema nikakve ozbiljne priče”, istakao je Ademović.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku

On ističe i da u Aneksu 1 na Ustav Bosne i Hercegovine postoji, između ostalih, i Međunarodni pakt o političkim i građanskim pravima, te da je u tom paktu “napisano da narod ima pravo na samoopredjeljenje”.

“Međutim, jako dugo već postoji etablirana praksa da samoopredjeljenje naroda postoji samo onda kada jedan narod dokaže da je ugnjetavan kao manjina u suživotu sa nekom političkom većinom i da je njegova opstojnost u toj državi ugrožena, zbog čega razjedinjavanje, odnosno određena reorganizacija te države je nužna da bi taj narod mogao da opstane na toj teritoriji”, kaže Ademović za RSE.

Dodaje da je u tom slučaju potrebna da postoji “homogenost određene nacionalne, to jeste etničke zajednice na nekoj teritoriji”.

“U slučaju Republike Srpske, svi predmeti koji su do sada presuđeni, kako oni koji su vezani za rat u Bosni i Hercegovini, tako i oni koji su vezani za diskriminaciju u vezi sa uživanjem raznih prava na teritoriji RS govore znatno više u pravcu toga da su u RS ugrožene manjine, Bošnjaci, Hrvati i naravno Ostali. I da oni ne mogu da opstanu na toj teritoriji, jer se provodi radikalno snažno etnonacionalna politika kojom se ne dozvoljava bilo kakva afirmacija pluralnog društva ili afirmacija kolektivno individualnih prava ljudi na etničkoj osnovi”, zaključuje Ademović.