Kome je i zašto zabranjen ulazak u Srbiju?

Nameravao je da učestvuje na regionalnom književnom festivalu KROKODIL u Beogradu, ali nije mogao dalje od aerodroma “Nikola Tesla”.

Feđa Štukan, glumac i pisac iz Bosne i Hercegovine, dobio je zvaničnu zabranu ulaska u Srbiju pod šturim obrazloženjem da ima “negativnu procenu bezbednosnog rizika”.

Njemu je i sredinom 2023. godine bio uskraćen ulazak u zemlju, nakon što je učestvovao u masovnim građanskim protestima protiv nasilja koji su se održavali u Beogradu.

Štukan se tako pridružio ruskim antiratnim aktivistima i novinarima kojima srpske vlasti nisu dozvolile ulazak u zemlju pod istim obrazloženjem, da nisu prošli bezbednosnu procenu.

Dokazivanje patriotizma

“Ja sam režimu u Srbiji poslužio kao ‘nabačena lopta' za dokazivanje patriotizma. Našli su pogrešnog čoveka na kojem će to da rade. Ja nemam veze ni sa jednom stranom i ne mogu me smjestiti ni u jedan tor”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Feđa Štukan.

U Beograd je stigao 23. juna na poziv književnog festivala KROKODIL koji se ove godine održavao od 21. do 23. juna. Kako je ranije naveo na društvenim mrežama, na ulasku u zemlju granična policija mu je oduzela pasoš i izvela ga iz reda.

U dokumentu koji su mu službenici policije uručili se citira Zakon o strancima i kao razlog zabrane ulaska u Srbiju navodi “negativna procena bezbednosnog rizika”.

Tu procenu donosi Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

Štukan je noć proveo u policijskoj čekaonici na aerodromu “Nikola Tesla”, a u ponedeljak, 24. juna, vraćen je u Bosnu i Hercegovinu popodnevnim letom.

Bez obrazloženja

Advokat Sead Spahović, Štukanov pravni zastupnik, kaže za RSE da svaka država ima pravo da odbije ulazak stranom državljaninu, ali da je neophodno da za tu odluku postoji obrazloženje, što je u ovom slučaju izostalo.

“Ova odluka nije obrazložena, ona je pravno neodrživa, ali je faktička snaga te odluke ista kao da je ona pravno besprekorna”, kaže Spahović.

On dodaje da postoji rok od osam dana za podnošenje žalbe na ovu odluku, te da nakon toga može da se vodi upravni spor i podnese ustavna žalba za povredu ljudskih prava.

“Međutim, ne postoji institucija u Srbiji koja sme da donese odluku protiv BIA, koja stoji iza ove bezbednosne procene. Tako da to ne treba očekivati u ovom trenutku”, kategoričan je Spahović.

Glumac za predsednika Srbije ‘kriminalac'

U junu 2023. godine Feđa Štukan je vraćen sa srpske granice, nakon što je prethodno proveo šest sati na ispitivanju. Tom prilikom, kako kaže, nije dobio nikakvo službeno objašnjenje.

“Nisam dobio nikakav papir, ali sam svojim vezama saznao da u kompjuterskom sistemu pored mog imena postoji oznaka koja govori da sam sigurnosna prijetnja. Ali to je sve bilo nezvanično i nisam imao na osnovu čega da pokrenem bilo šta u pravnom smislu”, kaže Štukan.

Ta zabrana na granici je usledila nakon što je bh. glumac podržao i učestvovao na masovnim protestima “Srbija protiv nasilja”. Protesti su izbili nakon masovnog ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i odvojenom masakru u selima Dubona i Malo Orašje u centralnoj Srbiji početkom maja 2023.

Štukan je na protestu dao kratku izjavu u kojoj je rekao da se “ovde dešavaju stvari na mnogo višem nivou od politike Srbije, jer sve što se dešava ovde preliva se i na ostale delove regiona.

“Ovde treba rešiti situaciju da bi se i na drugim mestima smirila situacija”, rekao je tada Štukan u izjavi za list “Danas”.

Bilo je to dovoljno da se oglasi predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je Štukana nazvao “kriminalcem”.

“To je pitanje za nadležne državne organe, oni se bave time i oni te stvari moraju da rešavaju”, rekao je Vučić gostujući na prorežimskoj televiziji Hepi.

Usledili su napadi prorežimskih tabloida, a portal dnevnika “Politika” nazvao je Štukana “muslimanskim ekstremistom”, tvrdeći da je “na protestu opozicije pozvao na nasilje i predložio subverzivne akcije”.

Kafkijanska atmosfera

“To je politika u kojoj istina nema nikakvu ulogu. Do političkih ciljeva se dolazi svim mogućim sredstvima. To je prodaja nekakvog patriotizma iza koga se krije strašna pljačka naroda. Gledamo to već 20 godina”, kaže Štukan za RSE.

Autor autobiografske knjige “Blank” naglašava da ga odnos režima u Srbiji prema njemu nije pokolebao.

“Ja u ovakvim pričama živim više od 20 godina, tako da sam odavno oguglao na prijetnje i vrijeđanje. Nema tu nikakvog kolebanja, oni rade svoje, ja radim svoje. Oni propagiraju mržnju, ja ljubav, pa da vidimo ko će dokle”, kaže Štukan.

Neprijatna iskustva na ulazu u Srbiju, premda ne drastična kao u slučaju Feđe Štukana, imao je i Ante Tomić, pisac i kolumnista iz Hrvatske. Tokom 2022. godine su ga granični policajci u nekoliko navrata držali na granici bez ikakvog objašnjenja.

“Najduže sam bio zadržan četiri sata. Mislim da je najlukavija stvar tu da ne postoji ništa službeno. Kada pitate službenike zašto se to događa, oni vam ništa ne kažu. To vam stvori anksioznu, kafkijansku atmosferu”, kaže Tomić za RSE.

Dodaje da se u tim trenucima čovek neizbežno zapita da li je napravio neku grešku.

“Osjećate se ljuto, bespomoćno, ali shvaćate da je režim jako uvrijeđen i želi vam pokazati kako je moćniji od vas”, kaže Tomić i dodaje da se čitava stvar smirila otkako je o tome govorio javno u emisiji kod Zorana Kesića u Beogradu.

Intelektualci kao bezbednosni rizik

Advokat Sead Spahović smatra da se na ovaj način vlast obračunava sa nezavisnim intelektualcima.

“Na ovaj način se vlast deklariše da nezavisni intelektualci za njih predstavljaju bezbednosni rizik. To je potpuno tačno. Samo što se vlast izjednačava sa Republikom, a to nije isto. To rešenje (uručeno Feđi Štukanu, prim. RSE) u stvari pokazuje da je on bezbednosni rizik za vlast, a ne za državu Srbiju”, kaže Spahović.

Na pitanje da li se nakon svih ovih primera može govoriti o zloupotrebi BIA u političke svrhe, Spahović odgovara da je “priroda te institucije zloupotreba”.

“Ne postoji ništa što BIA radi a što je na nivou ustavnog i zakonskog položaja te agencije što bi ona trebalo da radi. Oni isključivo proganjaju opoziciju i isključivo štite određene privatne interese”, ocenjuje Spahović.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o razlozima da se Feđi Štukanu zabrani ulazak u zemlju.

Odgovor nije stigao ni iz Bezbednosno-informativne agencije.

Nepoželjni Rusi

Među onima koje su vlasti zadržavale na graničnim prelazima ili proterivale iz zemlje su i ruski antiratni aktivisti i novinari.

Sa beogradskog aerodroma među poslednjima je 8. juna morao da se vrati rusko-izraelski novinar Roman Perl.

Perl je angažovan na zajedničkom projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa “Current time – Aktuelnosti”, a u Srbiju je krenuo u privatnu posetu.

Razlog otkazivanja gostoprimstva je “bezbednosni rizik” koji su videle vlasti Srbije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje RSE za pojašnjenjem ovakve odluke, te da li ona ima veze sa tim što je Perl u Rusiji proglašen “stranim agentom”.

Ovo Ministarstvo nije odgovaralo na pitanja RSE ni u prethodnim sličnim slučajevima.

Mere protiv ruskih državljana počele su nakon što je tadašnji šef obaveštajne agencije Aleksandar Vulin stavljen na američku “crnu listu” 2023. zbog, pored ostalog, bliskosti sa Putinovim režimom.

Među prvima koji su bili zadržani na beogradskom aerodromu prilikom ulaska u Srbiju uz obrazloženje da postoje “bezbednosne smetnje” za njihov boravak je mirovni aktivista Peter Nikitin.

Njemu je u julu 2023. posle više od jednog dana na aerodromu dozvoljeno da uđe u zemlju nakon uložene žalbe i protesta koji su antiratni aktivisti održali u Beogradu.

Nikitin je organizator protesta podrške Ukrajini i kritičar vlasti predsednika Rusije Vladimira Putina.

Dva meseca kasnije, krajem septembra Srbiju su napustili antiratni aktivista iz Sankt Peterburga Vladimir Volohonski kao i Jevgenij Iržanski.

Dvojici protivnika invazije na Ukrajinu, koji su u Srbiju došli početkom 2022, tada je ukinuto pravo na privremeni boravak.

Ruski antiratni aktivista Ilja Zernov napustio je Srbiju nakon što mu je granična policija na beogradskom aerodromu 4. novembra zabranila ulazak u zemlju.

Zernov je u Beograd došao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju povodom napada na njega koji se dogodio početkom godine u glavnom gradu Srbije.

Za ostanak u Srbiji više meseci se borila književna prevoditeljka Elena Koposova iz Sankt Peterburga.

Njoj je u martu Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije usvojilo žalbu, te nije morala da napusti zemlju.

“Bezbednosni rizik” po odlukama državnih organa predstavlja i ruska porodica Tereh.

Iako pet godina žive u Srbiji, krajem 2023. ukinuta im je boravišna dozvola.

Ova porodica se još uvek bori da ospori ovu odluku vlasti.

Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o strancima “neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije”.

Kao i ako se “ugrožavaju dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalna, regionalna i globalna bezbednost od značaja za Srbiju i pravni poredak”.

U Zakonu o strancima piše da Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranca predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Državni organ koji dostavlja to mišljenje je u većini slučajeva obaveštajna služba Bezbednosna informativna agencija.

Dok procenu u cilju prevencije kriminala i zaštite javne bezbednosti može dati i jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma.

*Saradnja na tekstu Iva Martinović