Bez promena prema Balkanu ko god bude predsednik SAD

Predizborna kampanja u Sjedinjenim Državama se pomno prati i na Zapadnom Balkanu. Iako zemlje regije ne očekuju da će se američka spoljna politika prema njima suštinski promeniti ko god da postane novi stanar Bele kuće, ipak svaka od njih ima svoje favorite.

Dok na Kosovu i Bosni i Hercegovini, tačnije entitetu Federacija BiH, priželjkuju pobedu kandidata demokrata kao garanta suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove dve zemlje, u Srbiji i Republici Srpskoj, drugom bh. entitetu, ogromna većina je naklonjena republikanskom takmacu, Donaldu Trampu (Trump).

U Crnoj Gori je šarolikija slika, mada se čini da i u njoj većina naginje Trampu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao nakon prve debate Trampa i Džoa Bajdena (Joe Biden) u junu, dok je aktuelni američki predsednik još bio u utrci za novi mandat, da “neće Tramp podržati nikakav srpski svet, niti iko to traži od njega, ali bi možda Tramp podržao politiku nešto drugačiju od svoje politike, a to je da ne bude antisrpska”.

Realističnija očekivanja u Beogradu

Potpuno je jasno da nijedna od zemalja koje su važne za Zapadni Balkan, znači članice EU, SAD ili Kanada, neće povući priznanje nezavisnosti Kosova, niti menjati suštinske stavove u spoljnoj politici, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) naučni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, Ivan Vejvoda.

“Sada su očekivanja u Beogradu realističnija i opreznija, bez opklade na jednog ili drugog kandidata, za razliku od mađarskog premijera Viktora Orbana koji je potpuno privržen ideji da će Tramp pobediti, kao i način na koji je Tramp prigrlio Orbana kao svog nekakvog evropskog saveznika. Stoga mislim da je razboritije što Beograd sada ima ipak oprezan odnos”, ističe Vejvoda.

Nedavna odluka vlasti u Srbiji da revitalizaciju kompleksa Generalštaba u centru Beograda, čiji su delovi porušeni u NATO bombardovanju 1999. godine, dodeli Trampovom zetu Džaredu Kušneru (Jared Kushner), tumači se kao pokušaj boljeg pozicioniranja u slučaju da se vrati u Belu kuću.

Takođe, Ričard Grenel (Richard Grenell), specijalni američki izaslanik za Kosovo u vreme Trampove administracije, rado je viđen gost u Beogradu.

Vučić ga je u februaru 2023. odlikovao Grenela povodom Dana državnosti. Naveo je da je Grenel bio “jedan od retkih koji se trudio da ima izbalansiran pristup i da sasluša Srbiju”.

“U slučaju da pobedi Tramp, svi govore da bi Grenel mogao biti novi državni sekretar. Ako je suditi po broju njegovih poseta regionu u ove četiri godine, pa i raznim preduzetničkim idejama i namerama, zatim ovaj dogovor sa Džeradom Kušnerom da se gradi hotel na mestu gde je Generalštab, rekao bih da će ipak biti ostavljena jedna mogućnost – po viđenju Trampa i Grenela – da se nađe neko rešenje. Kakva će oblik ono poprimiti, da li će opet ići na tu ideju podele (Kosova) ili će tražiti druge načine, to je zaista teško reći u ovom trenutku”, navodi Vejvoda.

Vašingtonski sporazum ostao samo na papiru

Tokom 2018. je u igri bila razmena teritorija između Srbije i Kosova, kao način da se normalizuju njihovi odnosi.

Iako Trampova administracija nije zvanično podržala ovu inicijativu, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon (John) Bolton je nagovestio 2018. da bi mogao da bude uključen u nju “ako okolnosti to budu iziskivale”.

Međutim, u Evropskoj uniji, pre svega Nemačkoj, tvrdilo se da bi to izazvalo još veće probleme u regiji sa rizikom od lančane promene granica. Na kraju je Trampova administracija odustala od ove ideje.

Potom je početkom septembra 2020. godine – dva meseca uoči predsedničkih izbora u SAD – Trampova administracija posredovala u potpisivanju sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.

Ovim dokumentom je bilo predviđeno i međusobno priznanje Kosova i Izraela, te premeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim.

Međutim, od ovog dokumenta je uglavnom primenjena samo odredba o međusobnom priznanju Kosova i Izraela, a Srbija nije premestila svoju ambasadu jer, kako je naveo Aleksandar Vučić, “interesi (Srbije) su promenjeni od trenutka kada je Izrael priznao nezavisnost Kosova”.

Ostali projekti – poput auto puta mira Niš-Priština, podela jezera Gazivode – jedva da su i započeti.

Projekat “Mini Šengen”, kasnije“Otvoreni Balkan”, koji su pokrenuli Srbija, Albanija i Severna Makedonija, uglavnom je zamro jer mu se nisu pridružili Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Ekonomska integracija nije garant političkog pomirenja

Ako se pogleda kroz istoriju, ekonomska integracija nije garancija političkog pomirenja, kazao je za RSE u vreme potpisivanja Vašingtonskog sporazuma član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown), Čarls Kapčan (Charles Kupchan).

“Zapravo, u velikom broju slučajeva koji meni padaju na pamet imali ste ekonomsku integraciju bez velikog političkog uticaja. Zato mislim da je važno da se nastave razgovori Prištine i Beograda više u političkom pravcu. U suprotnom, mogli biste videti povećanje trgovine između Kosova i Srbije, nove granične prelaze, autoputeve – a da to ne vodi ka političkoj normalizaciji”, naveo je Kapčan.

Bajdenova administracija najevropskija

Za razliku od Trampove administracije koja je često bila u raskoraku sa pristupom Evropske unije na Balkanu, Bajdenov tim je nastojao da sinhronizuje aktivnosti sa Briselom u podršci evropskim integracijama regije, a i rešavanju ključnih pitanja, pre svega u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

SAD su 2021. uvele sankcije kontroverznom biznismenu sa Kosova Zvonku Veselinoviću i još 13 Srba. Kasnije i lideru Republike Srpske Miloradu Dodiku zbog secesionističkih aspiracija.

Ipak, uprkos kritikama raznih međunarodnih organizacija zbog kršenja demokratskih normi, Bajden je pozvao predstavnike Srbije na prvi Samit za demokratiju 2021, iako je američka ambasada u Beogradu saopštila da to neće biti učinjeno, ali je potom došlo do obrta jer Kosovu upućena pozivnica.

Vejvoda ističe da je aktuelna američka administracija najevropskija i najkvalifikovanija kada je reč o poznavanju prilika na Starom kontinentu.

“Od predsednika Bajdena do državnog sekretara (Entoni, Antony) Blinkena koji govori francuski, zatim pomoćnika sekretara O'Brajena (James O'Brien), koji je bio uključen u balkanska pitanja još od Rambujea i Dejtona”, kaže Vejvoda.

Po njegovom mišljenju, sadašnja američka administracija je posvećena cilju da Zapadni Balkan na što efikasniji i brži način integriše u EU.

“To je, naravno, bitno s obzirom na rusku agresiju na Ukrajinu zbog čega se pitanje proširenja Evropske unije ponovo vratilo u žižu i postalo jedno od prioriteta evroatlantske politike. Stoga mislim da ako ostane demokratski predsednik ili predsednika (SAD-a), to će biti ključno. Pod šifrom da je Ukrajina najvažnija, a pod tu kapu onda dolazi proširenje – Moldavija, možda i Gruzija – i Zapadni Balkan je sigurno deo tih napora”, navodi Vejvoda.

On ističe da je u igri i fazno pristupanje (staged accession), da se “region što više veže za Zapad”.

“Treba da stalno podsećamo sebe na tu geografiju Zapadnog Balkana, odnosno geopolitiku, pa i geoekonomiju. Mi smo okruženi članicama EU i NATO-a. Ekonomski zavisimo u mnogo većoj meri od Zapada, bez obzira na kineske investicije koje nisu zanemarljive”, precizira Vejvoda.

On dodaje da će mnogo toga zavisiti i od samih zemalja regije u kojoj meri će svesrdno da prionu reformama.

Uprkos sporosti evropskih integracija Zapadnog Balkana, sada dobija na značaju i ideja pristupanja jedinstvenom tržištu.

“Mislim da je to racionalno stanovište EU da ne bude crno beli pristup. Ima jedan veliki prostor sivih boja gde treba upravo da se osvetli uticaj Rusije, Kine i tako dalje, i ima načina da ove zemlje budu kolokvijalno rečeno za stolom u Briselu oko mnogo tema, a da još nisu punopravne članice EU”, naglašava Vejvoda dodajući da u tom smislu od velike pomoći može biti angažman Bele kuće.

Tramp bi pokušao da ubrza normalizaciju odnosa

U slučaju da Tramp dođe na vlast, Vejvoda ponavlja da neće biti velikih razlika u pristupu Balkanu, što se videlo i tokom njegovog prvog mandata.

Na tragu pokušaja da se Vašingtonskim sporazumom pre četiri godine Srbija “navede da prizna neku normalizaciju (sa Kosovom)”, iz učestalih poseta Grenela regiji može se zaključiti da Trampov tim nastoji da utvrdi da li može da se ubrza ta normalizacija.

“Ukratko rečeno, opšti, suštinski pravac se ne menja. Menja se nešto ako dođe do pobede Trampa u nastojanju da su ubrzaju neki od procesa, pogotovo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine”, kaže Vejvoda.

SAD neće dozvoliti razbijanje BiH

U slučaju pobede kandidata demokrata pominjala se mogućnost organizovanja neke varijante Dejtona 2 sledeće godine na 30. godišnjicu usvajanja izvornog Dejtonskog sporazuma, u cilju jačanja državnosti BiH i sprečavanja secesionističkih aspiracija Republike Srpske.

Vejvoda smatra da neće biti promene u stavu Vašingtona, ko god bude na vlasti.

“I ako Tramp pobedi, u SAD će se veoma negativno gledati na secesionističke namere u BiH imajući u vidu koliko je ulagano u njeno jedinstvo i istorijski i u poslednje tri decenije da bi se osigurala stabilnost na Balkanu. Dejton je nekakav zalog američke politike Ne vidim da bi Trampova administracija tu bilo šta promenila. Naprotiv, imala bi negativan stav prema destabilizaciji koja bi izazvao zahtev za otcepljenjem ili traženje nezavisnog položaja Republike Srpske”, navodi Vejvoda.

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini ili Dejtonski mirovni sporazum je potpisan 21.novembra 1995. godine u američkoj vazduhoplovnoj bazi Rajt-Peterson (Wright-Patterson) u blizini grada Dejton.

Time je nakon skoro četiri godine, okončan rat u BiH.

Dejtonski sporazum nastao je tokom konferencije koja je održana od 1. do 21. novembra 1995. godine.