Redakcija
Pevačica Seka Aleksić na svom Instagramu podelila je fotografiju sa groblja, gde je uslikala spomenik svog oca, sa kojim godinama nije imala kontakt pre njegove smrti.
Ona je samo kratko napisala: “Tata”, uz emotikon srca.
Seka je veoma teško podnela očevu smrt, a jednom prilikom progovorila je sa suzama u očima o njihovom odnosu.
Godinama se nisu čuli ni videli sve dok Sekina tetka nije srela njenog oca u Austriji.
– Tata i ja smo tokom mog odrastanja imali taj prekid komunikacije zato što smo mi izbegli, otišli smo u drugu državu, on je otišao za Austriju. Tada su postojali samo fiksni telefoni i jako je bilo teško naći sve, ali desio se period kada smo se nekako pronašli. Moja tetka je tada otišla da živi u Austriju, kao izbeglica, a mi smo otišli sa tadašnjim našim očuhom za Banju Koviljaču i evo to sam se sad setila, tetka je bila ta koja je pronašla mog tatu u Austriji, u Beču. To je bio njen zet, a njega je cela mamina familija obožavala. On je bio najbolji. I, tako smo stupili u kontakt, tetka je dala od naše komšinice fiksni telefon, on je pozvao. Ali, kada je tata pozvao, iskreno da vam kažem, ja nisam osećala da pričam sa tatom. Čudan je to osećaj. Sve je mene podsetilo, ja znam da je to moj tata, ali to je u stvari šok. Ja sam se valjda toliko šokirala da ja nisam mogla da se prepustim emocijama, samo sam razmišljala šta će reći moj očuh Milan, da neće njemu biti krivo što mene zove tata. Međutim, sve je to najnormalnije prošlo, ja mislim da je on bio najsrećniji od svih nas što je moj tata pozvao – pričala je ona.
Susret je bio, kako pevačica kaže, veoma stresan i emotivan, zbog čega nije mogla da zadrži suze.
– Moj tata je bio generalno emotivan čovek. On je mogao da zaplače kada vidi siroče na ulici da prosi. Takav je bio i ja sam to poprimila na njega, ja sam ista takva. Mene stvarno te neke potresne slike vezane za decu, bukvalno me izuju iz cipela, bukvalno na takve tužne situacije meni treba malo vremena da dođem sebi, verovatno i zbog tog mog detinjstva me to još više potresa, ali taj naš susret je bio jako, jako stresan i za njega i za mene. Mi smo se dva sata samo grlili i plakali – priča Seka pokušavajući da ne otkriva detalje jer su suze počele da naviru na oči.
Nakon tog susreta, usledilo je ponovno uspostavljanje kontakta, a Seka je istakla da je njen očuh bio tu da nadoknadi odsustvo oca, ističući koliko se trudio oko nje.
– Za vreme rata smo prekinuli kontakt skroz. Očuh je sa mnom učio istoriju, to nikada neću zaboraviti, on čita naglas a ja treba to da zapamtim dok razmišljam šta ću večeras da obučem, ali on se toliko jadan trudio oko mene. Učili smo istoriju, srpski, nemački… On se zaista trudio i verujte mi, ja sam toliko imala osećaj da je on moj tata, da je on taj moj, zaštitnik, taj muškarac koji je meni kroz čitavo to detinjstvo pa i dan danas nedostajao. On je to jednim delom dosta nadomestio, zaista jeste, ali ključna stvar svega toga je bila mama koja je uvek govorila da je moj tata najbolji, da je moj tata divan čovek, da moj tata nije dobar samo kada popije, ali da ne da nije dobar nego je eto tako malo preke naravi. Moja mama nikada za mog tatu nije ništa ružno rekla i uvek me je učila da je tata-tata i da niko drugi ne može da bude tata – kaže Seka.
blic.rs
BONUS VIDEO:
GIPHY App Key not set. Please check settings