Protest zdravstvenih radnika u Sarajevu

Zdravstveni radnici Kantona Sarajevo (KS) izašli su 10. septembra na proteste ispred zgrade Vlade KS zbog nepostizanja dogovora o povećanju plate.

Najavili su da će svaki dan protestovati te postaviti i šatore.

Sindikat zdravstvenih radnika u zdravstvu Kantona Sarajevo, donio je odluku o izlasku na proteste nakon što nije ispoštovan njihov zahtjev za povećanjem satnice radnicima u zdravstvu sa 3,07 maraka (1,57 eura) na 3,70 maraka (1,89 eura).

Iz Vlade KS su radnicima ponudili satnicu od 3,25 maraka (1,66 eura). Predstavnici sindikata kazali su tokom protesta da imaju podršku i razumijevanje ministra zdravstva Enisa Hasanovića, ali da iz Vlade KS nisu do sad odgovorili na njhov zahtjev.

Ministar zdravstva Kantona Sarajevo Enis Hasanović ranije je podsjetio da pregovori sa zdravstvenim radnicima u KS traju od aprila ove godine.

Objasnio je da su prvi pregovori počeli s predstavnicima Sindikata radnika u zdravstvu, a poslije i Sindikatom doktora medicine i stomatologije i Sindikatom medicinskih tehničara i sestara.

“Dogovor nismo postigli, ali smo načelno napravili kompromis. U početku, oni su zahtijevali povećanje koeficijenata, radnu sedmicu od 40 sati i poboljšanje uslova rada. Tokom pregovora, oni su odustali od većine zahtjeva, te su ostali kod zahtjeva za povećanjem satnice sa 3,07 na 3,70 maraka”, izjavio je krajem augusta ministar Hasanović.

Zahtjevi zdravstvenih radnika

Nezadovoljstvo radnika u zdravstvu traje već više od godinu. U septembru 2023. održali su proteste, i najavili su štrajk, ali su od njega u zadnjem trenutku odustali.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku

Senad Sadiković, predsjednik Sindikata radnika u zdravstvu KS objasnio je tada da je postignut dogovor sa premijerom Vlade Kantona Sarajevo i resornim ministrom.

“Generalni štrajk se odgađa jer smo dogovorili sa Nihadom Ukom, premijerom Vlade KS i resornim ministarstvom povećanje satnice sa 2,76 KM na tri marke za period od 1. septembra do 31. decembra 2023. godine, a od 1. januara 2024. godine do 1. aprila 2025. godine najniža neto satnica će iznositi 3.07 maraka”, izjavio je prošle godine Sadiković, napomenuvši da zahtjevi nisu ispunjeni u potpunosti, ali da su zbog pacijenata i građana pristali na ponudu Vlade.

Zdravstveni radnici su protestovali zahtijevajući povećanje plata i u junu 2021. i u julu 2020. godine dok je trajala pandemija COVID-19.

Zdravstvo u Bosni i Hercegovini u nadležnosti je entiteta Republika Srpska, Brčko distrikta BiH kao zasebne administrativne jedinice, te u podijeljenoj nadležnosti između drugog entiteta Federacije BiH i njenih deset kantona.

Neki od rezultata podjele sistema u Bosni i Hercegovini su različiti zakonski i podzakonski propisi u različitim dijelovima države.

U BiH su trenutno na snazi tri Zakona o zdravstvenoj zaštiti i tri Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Konačni proizvod je i različit tretman pacijenata, lakši ili teži pristup uslugama, različita kvaliteta usluga i slično budući da, između ostalog, neki kantoni imaju višestruko veće budžete od drugih.