Bosna i Hercegovina (BiH) uputila je Evropskoj komisiji dokument kojim, kako je saopštila predsjedavajuća Vijeća ministara Borjana Krišto, dokazuje usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta država Zapadnog Balkana, koji je Evropska unija usvojila u novembru 2023. godine.
“Informisala sam Evropsku uniju o nivou usaglašenosti Reformske agende, uz naglasak na sporni dio koji je poznat i javnosti”, kaže se u saopštenju od utorka, 17. septembra.
Podsjećamo, vlasti BiH propustile su rok da usaglase nacrt “Reformske agende” i pošalju ga Evropskoj komisiji.
Šta je Reformska agenda BiH, a šta Plan rasta EU?
Reformska agenda je lista društveno-ekonomskih reformi, koje vlasti BiH planiraju sprovesti u naredne tri godine.
Da bi zemlje Zapadnog Balkana imale korist od Fonda EU za reformu i rast, treba da ispune nekoliko kriterijuma, koji podjednako važe i za sve zemlje članice EU.
Odnose se na poštovanje principa vladavine prava, demokratije, institucionalne reforme, i sprječavanja korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Istovremeno je i preduslov da BiH dobije prvu tranšu finansijske pomoći iz fonda Evropske unije (EU) za reformu i rast Zapadnog Balkana.
Tim fondom, vrijednim šest milijardi eura, EU nastoji podržati reforme u zemljama Zapadnog Balkana u periodu od 2024. do 2027. godine, i ubrzati njihov put ka članstvu u EU. Od te sume, jedna milijarda eura namjenjena je za podršku Bosni i Hercegovini.
Isplate novca EU za “Plan rasta” biće uslovljene strogim kriterijumima, a Evropska komisija mora utvrditi da su uslovi ispunjeni prije isplate, dok će odluku morati odobriti i Vijeće EU.
Zašto Krišto putuje u Brisel?
Kako navodi Krišto, radni tim nastavlja s radom i usaglašavanjem, uz svakodnevne konsultacije s Evropskom komisijom.
“Napominjem kako se ovim korakom priključujemo zemljama regije, te da konačno usvajanje Liste reformi i Reformske agende tek predstoji nakon potpisivanja Sporazuma o instrumentu i Sporazuma o zajmu, u skladu s procedurom predviđenom važećim zakonima u BiH.”
Krišto će narednih dana u Briselu, s ostalim liderima zemalja Zapadnog Balkana, imati razgovore s predstavnicima Evropske komisije o Planu rasta i drugim reformskim aktivnostima.
Šta se očekuje od Ursule von der Leyen?
Predsjednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen, koja je u utorak izabrana na čelo ove institucije na novi petogodišnji mandat, okupiće lidere zemalja Zapadnog Balkana na radnom ručku u Briselu 19. septembra.
Ovim susretom želi da dokaže da će i u novom mandatu posebnu pažnju posvetiti ovom regionu i procesu proširenja Evropske unije (EU) uopšte.
Međutim, glavna svrha ovog sastanka je da se razgovara o “agendama reformi i rasta”, koje su skoro sve zemlje regiona Zapadnog Balkana dostavile Evropskoj komisiji, kao preduslov za dobijanje prvih uplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je EU odobrila u maju ove godine.