Komplikacije u isplatama EU Plana rasta zbog kašnjenja BiH

Nedostatak kompletne reformske agende Bosne i Hercegovine, komplikuje proces početka prvih isplata iz Plana rasta Evropske unije koji je namenjen zemljama Zapadnog Balkana.

Bosna i Hercegovina je propustila priliku da na vreme podnese reformsku agendu koja je neophodan preduslov za dobivanje sredstava iz fonda i za izvršenje prve isplate.

Sarajevo je 17. septembra Evropskoj komisiji (EK) podnelo jedna dokument za koji nadležne vlasti tvrde da dokazuje “usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta”.

Međutim, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), taj podnesak ne predstavlja u svojoj formi kompletnu reformsku gendu te se radi o “nepotpunom dokumentu” koji ne odražava preporuke Evropske komisije.

Sve je ovo iskomplikovalo proces usvajanja i početka prvih isplata bilo koji zemlju regiona.

Naime, potrebno je da države članice Evropske unije (EU) kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama da bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakim od država korisnika. Tek nakon ovih koraka mogu da slede prve isplate.

Nedostatak reformske agende iz Bosne i Hercegovine je bio razlog zašto je odložen sastanak Komiteta predpristupnih instrumenata, gde je trebalo da se analiziraju i ocene reformske agende svih država Zapdnog Balkana.

Prvi sastanak je bio planiran za 17. septembar, a zbog kasne reakcije iz Sarajeva, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), sastanak je odložen tek za mesec oktobar.

Koje su moguće opcije?

Isključivanje Bosne i Hercegovine iz prve isplate

Radi se o najverovatnijem scenariju. Sve ostale zemlje Zapadnog Balkana, njih pet su blagovremeno predale reformsku agendu, koja zadovoljava kriterijume koje je postavila EU. Preovladava mišljenje da nije pravedno da pet zemalja budu taoci jedne zemlje.

Kako se nezvanično saznaje, tokom radnog ručka koji je 19. septembra imala predsednica Evropske komisije Ursula fan der Lajen (von der Leyen) sa liderim regiona, najavljeno je da će EK usvojiti reformske agende pet zemalja, početkom oktobra.

Više lidera koji su se obratili novinarima su upravo najavili prve tranše tokom narednog meseca.

Blokiranje celog regiona zbog BiH

Ovo je malo verovatan scenario. Postoji politička volja da se svim zemljama regiona pomogne u pravcu jačanja ekonomija i osposobljavnja budućeg članstva u EU.

Plan rasta je usvojen za ceo region, i prema ovom scenariju, treba čekati da sve ispune kriterijume kako bi počele prve tranše.

Međutim, ta politička volja nije dovoljna, da bi se blokirao ceo region i ostale zemlje budu taoci nesposobnosti Bosne i Hercegovine da usvoji reformsku agendu.

‘Oprostiti' Bosni i Hercegovini

Još jedna moguća, mada malo verovatna opcija je progledati kroz prste i omogućiti slanje prve tranše Bosni i Hercegovini, ili joj barem dati malo više vremena da izradi adekvatnu reformsku agendu, koja bi uključivala sve preporuke Evropske komisije, i time se omogućila isplata.

Malo je njih koji smtraju da je bjanko “opraštanje” idealno rešenje. Neznatan je broj država članica EU koje ne bi želele da, BiH u ovom trenutku, ostane van kluba korisnika evropske finansijke pomoći. Strahuju se da bi u tom slučaju EU delovala sporije i BiH ostala duže vreme bez sredstava. Nadaju se ipak da će se stvari u BiH ubrzati nakon izbora.

Postoji ideja da se usvoji paket za ceo region, i da se BiH dozvoli “prelazni period” da izradi reformsku agendu kako bi novac namenjen BiH bio pridodan kada se steknu uslovi.

Šta je Plan rasta?

Evropska komisija je 8. novembra 2023. usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem približavanja partnera sa Zapadnog Balkana EU kroz pružanje nekih od prednosti članstva u EU regionu pre pristupanja, podstičući ekonomski rast i ubrzanje društveno-ekonomske konvergencije.

Plan rasta ima potencijal da udvostruči privrede Zapadnog Balkana u narednih 10 godina.

Plan rasta podstiče pripreme Zapadnog Balkana za članstvo u EU i potrebu da se ubrzaju reforme, tako što će iznositi neke od njegovih prednosti koje će direktno koristiti građanima zemalja Zapadnog Balkana. To bi zauzvrat trebalo značajno da ubrza brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija.

Predložen je novi finansijski instrument od šest milijardi eura, za period 2024-2027.

Isplate će se vršiti dva puta godišnje, na osnovu zahteva koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana i nakon provere od strane Komisije da su ispunjeni relevantni uslovi plaćanja i preduslovi, kao što su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad budžetom.

Zašto je neophodna reformska agenda?

Reformska agenda koju su treble izraditi sve zemlje Zapadnog Balkana, obuhvaćaju socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će one preduzeti kako bi podstakli rast i približavanje u skladu sa Planom rasta tokom perioda od 2024. do 2027.

Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov koji se odnosi na konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa.

U slučaju da uslovi plaćanja nisu ispunjeni, Komisija će suspendovati ili odbiti odgovarajući iznos od plaćanja. Zapadnobalkanski partner imaće 1-2 godine da ispuni uslove, inače će se u narednim godinama taj iznos preraspodeliti među ostale države.

Koliko će zemlje dobiti iz Plana rasta?

U raspodeli sredstava iz Plana rasta, u obzir se uzima broj stanovnika i domći bruto proizvod (BDP) po glavi stanovnika. Prema zvaničnim podacim i Evropskoj komisiji, alokacija svakog korisnika izračunata je na osnovu najnovijih dostupnih podataka na dan stupanja na snagu Uredbe o Olakšicama za reformu i rast (25. maja 2024. godine).

“Ove alokacije, koje su početne vrednosti, podložne su promeni. Konačna alokacija po korisniku nije fiksna, već zavisi od rezultata postignutih kroz reforme vezane za EU. Ovi očekivani rezultati su navedeni u Reformskim agendama korisnika, gde su reforme podeljene na pojedinačne kvantitativne i kvalitativne korake, koji služe kao uslovi plaćanja”, navodi se u usvojenom Planu rasta.

Preliminarni proračun po zemljama:

• Albanija: 922.1 miliona eura
• Bosna i Hercegovina: 1 milijarda i 85 miliona eura
• Kosovo: 882.6 miliona eura
• Crna Gora: 383.5 miliona eura
• Severna Makedonija: 750.4 miliona eura
• Srbija: 1 milijardu i 586.4 miliona eura

Prve tranše, u obliku predzajma, će odraziti oko sedam posto celokupnog iznosa.