Veze srpskih partija sa krajnjim desničarima u Austriji

Globalna desničarska internacionala.

Tako Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beču, za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše kontakte Srpske napredne stranke (SNS) srpskog predsednika Aleksandra Vučića i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) predsednika bh. entiteta Republike Srpske Milorada Dodika sa krajnje desničarskom Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ).

Ova stranka, poznata po islamofobiji i zagovaranju oštrije migrantske politike, osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima koji su u Austriji održani 29. septembra.

Ipak, sa 29 odsto osvojenih glasova, stranka koju predvodi Herbert Kikl (Kickl) ne može sama da formira vlast.

‘Slobodari' u poseti Srbiji

Nekoliko nedelja uoči izbora, delegacija FPÖ, koju su polovinom 1950-ih osnovali bivši nacionalsocijalisti, sastala se u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima.

Austrijski gosti, koje je predvodio evroposlanik Harald Vilimski (Vilimsky), sastala se 4. septembra sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem. Iz Predsedništva Srbije nije bilo zvaničnog saopštenja nakon sastanka. Vilimski je na svom Instagram profilu objavio fotografiju na kojoj se rukuje sa Vučićem, uz ocenu da je imao “sjajnu razmenu ideja”.

“Srbi nisu samo veoma vredan deo evropske porodice naroda, već i naši pravi prijatelji i nadamo se uskoro motor evropskog reformskog saveza”, napisao je Vilimski.

On se istog dana sastao sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, koja je kao i Vučić visoko pozicionirana u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Brnabić je posle sastanka saopštila da je delegacija FPÖ “izrazila želju za produbljivanjem saradnje sa Srbijom i očekivanja da će u budućnosti dodatno osnažiti prijateljske odnose sa našom zemljom”.

RSE je povodom ovog sastanka uputio upite Predsedništvu i kabinetu Ane Brnabić, uz molbu za pojašnjenje na čemu bi se zasnivala saradnja sa FPÖ i da li u predstavnici Srbije vide problem u tome što je austrijska stranka pozicionirana na krajnje desnom spektru, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Predvodnik delegacije FPÖ Harald Vilimski je u intervjuu za beogradske “Večernje novosti” izjavio da je sa Vučićem razgovarao o tome “kako mogu da se udruže”.

“Da napravimo alijansu da bismo zaustavili napade političara levog spektra na Srbiju i Mađarsku i kako da produbimo te odnose koje sada negujemo”, rekao je.

Od kada traje saradnja srpske vlasti i austrijskih desničara?

Vedran Džihić podseća da saradnja SNS-a i SNSD-a sa Slobodarskom strankom datira od ranijih godina, te da se ideološka bliskost ovih partija može bazirati na nekoliko centralnih tačaka.

Jedna od njih je, kako kaže, veoma konzervativan pogled na naciju kao na zajednicu koja je povezana krvlju i koja je ugrožena od strane “globalnih elita, liberalne demokratije i multikulturalizma”.

“Znači, mi imamo razvoj jedne globalne desničarske internacionale, kao što nekad bila socijalistička internacionala, koja je povezana od Amerike preko Evrope do Rusije i tako dalje”, kaže Džihić.

Džihić ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić uviđa da politički vetrovi u Evropi sve više duvaju zdesna i da u tome vidi svoju šansu.

“Njegov finalni cilj je, kao što već vidimo i znamo iz srbijanske političke prakse, da se što duže održi na vlasti, da smanji količinu kritike sa Zapada, da prikrije ili kamuflira sve ono što se događa u Srbiji po pitanju vladavine prava, funkcionisanja institucija, ekonomskih interesa i za to traži i treba saveznike”, smatra Džihić.

Odnos prema Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu je, dodaje sagovornik RSE, takođe nešto što dele vladajuća Srpska napredna stranka i FPÖ, kao i Dodikov SNSD.

“Čak je i austrijska Slobodarska stranka jedno vrijeme imala posebni ugovor sa Putinovom strankom u Rusiji o suradnji, pa su lideri Slobodarske stranke, među njima i Herbert Kikl, posjećivali Moskvu”, kaže Džihić.

On podvlači da Kremlj sa druge strane pruža podršku evropskoj desnici posredstvom kampanje dezinformacija.

Srpska veza

Podrška Slobodarske partije Srbiji po pitanju Kosova nije iznenađenje, s obzirom na to da srpska dijaspora u Austriji predstavlja značajan deo biračkog tela FPÖ, o čemu je pisao i londonski “Ekonomist”.

To je, po mišljenju Vedrana Džihića, aspekt u kojem i “slobodari” vide interes.

“Mi imamo već nekoliko godina aktivne grupe građana porijekom iz Srbije, Republike Srpske, koji su aktivni u Slobodarskoj stranci, koji promoviraju te vrijednosti i koji, naravno, i pokušavaju da skupe što veći broj glasova od srpske grupe u Austriji, pošto veliki broj Srba u Austriji ima i posjeduje austrijsko državljanstvo, te može da glasa”, kaže Džihić.

Važna karika između austrijske desničarske stranke i srpske političke scene je Konstantin Dobrilović. Dobrilović je na izborima za Evropski parlament (EP) polovinom 2024. bio na listi FPÖ.

U razgovoru za Euronews uoči izbora za EP, Dobrilović je rekao da zastupa tzv. zdravi patriotizam, koji je okosnica politike FPÖ i znači “okretanje svake zemlje članice EU pre svega potrebama svojih građana”.

On je, kako se može videti na fotografijama, bio među prisutnima na sastancima delegacije FPÖ u Beogradu u septembru. To nije jedini susret Dobrilovića sa ovdašnjim zvaničnicima u poslednjih šest godina.

U februaru 2018. susreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa aktuelni premijerom Srbije i predsednikom SNS-a Milošem Vučevićem sastao se u martu 2024. godine, dok je šef naprednjaka bio na mestu ministra odbrane.

“Sadržajan razgovor sa Konstantinom Dobrilovićem, kandidatom Slobodarske partije Austrije na predstojećim izborima za Evropski parlament”, napisao je na Instagramu Miloš Vučević nakon tog sastanka.

U septembru 2021. Konstantin Dobrilović je bio u društvu tadašnjeg premijera Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i Milošem Vučevićem koji je tada bio na mestu gradonačelnika Novog Sada.

Na Instagram profilu je marta 2019. objavio fotografiju na kojoj pozira sa aktuelnim ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem i tadašnjim vicekancelarom Austrije i prvim čovekom Slobodarske partije Hajncom-Kristijanom Štraheom (Heinz-Christian Strache).

RSE je posredstvom Instagrama kontaktirao Konstantina Dobrilovića, u vezi sa kontaktima koje održava sa ovdašnjim političarima, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Dodik i FPÖ

Osim sa političarima iz Srbije, Konstantin Dobrilović sastajao se i sa predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom, kao i sa liderom Demokratskog fronta Andrijom Mandićem, koji je trenutno predsednik Skupštine Crne Gore.

Predsednik RS i lider SNSD-a od ranije gaji bliske odnose sa Slobodarskom partijom.

Konkretno, Dodik je bio u dobrim odnosima sa Hajncom-Kristijanom Štraheom, bivšim liderom ove stranke, i austrijskim vicekancelarom od 2017. do 2019. godine.

Još 2015, Dodikova stranka je na mreži X objavila sliku Dodika i Štrahea uz Dodikov citat da “Srbi koji žive u Beču treba da podrže FPÖ jer je to dobro za Srbe u Austriji”.

Štrahe je 2018. dobio odlikovanje od Dodika povodom neustavnog Dana RS za, kako je navedeno, “naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i političkih odnosa između RS i Austrije”.

Godinu kasnije, SNSD, FPÖ i italijanska Severna liga (Lega nord) su se dogovorili oko intenziviranja saradnje.

Štrahe je podneo ostavku na mesto vicekancelara u austrijskoj vladi i izbačen je iz svoje partije nakon skandala sa video snimkom iz 2017, u kojem nudi državne ugovore navodnom ruskom finansijeru.
Dodik je to komentarisao kao “nameštaljku”, te je najavio nastavak saradnje sa FPÖ.

Nakon što je Slobodarska partija osvojila najviše mesta u Evropskom parlamentu u odnosu na ostale austrijske partije, Dodik je posredstvom platforme X uputio kratku kurtoaznu čestitku.

Uspeh austrijskih krajnjih desničara na parlamentarnim izborima predsednik manjeg bh. enetiteta, međutim, nije komentarisao.

Veze Slobodarske partije sa Rusijom

Za razliku od zvaničnog stava austrijske države, FPÖ se protivi sankcijama koje je Brisel uveo Kremlju od 2022. zbog invazije na Ukrajinu. U tom smislu Vilimski, kako navodi u intervjuu za “Novosti”, vidi saveznika u Srbiji.

Srbija, inače, već gotovo tri godine odbija da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, iako je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku invaziju.

Međutim, fokus stranke čiji je član Harald Vilimski usmeren je prvenstveno na pitanje migracija, naročito iz zemalja sa Bliskog istoka. FPÖ se čvrsto zalaže protiv imigranata iz islamskih zemalja, pod obrazloženjem da se time čuva “socijalni mir i kulturni identitet Austrije”.

Takve stavove iznosi i Vilimski na društvenoj mreži X. Višednevne proteste kurdske zajednice u Parizu krajem 2022, koji su prerasli u ulične nerede, Vilimski je prokomentarisao:

“Koliko još gradova mora da gori pre nego što i poslednji shvati da mi uvozimo nasilje i prezir društva u Evropu i čak to ovde finansiramo”, napisao je 2. januara 2023. godine.

U septembru 2022. na istoj platformi izneo je ocenu da su “granice Austrije pod opsadom” kao tokom velikog izbegličkog talasa 2015. godine, ali da mediji o tome ne izveštavaju.

“Mase se uvoze tiho i ćutke. Austrijska vlada i EU propadaju duž cele granične linije. Zatvorite granice! Odmah!”, napisao je Vilimski.

Slični stavovi o Kosovu

U delegaciji FPÖ koja je posetila Beograd u septembru, bio je i Maksimilijan Kraus (Maximilian Krauss). Ovaj mladi političar je karijeru počeo u omladinskom krilu Slobodarske partije.

Kraus je, kako je naveo u intervjuu za beogradski list “Politika”, u bečkom parlamentu nedavno podneo predlog rezolucije kojom se osporava nezavisnost Kosova.

Austrija je, inače, nezavisnost Kosova priznala 2008. godine, čemu se tada protivila ekstremna desnica.

“U našem zahtevu smo jasno stavili do znanja da Kosovo nije država, iako ju je Austrija priznala, tamo ne postoji vladavina prava. Stoga s njima uopšte ne treba pregovarati o ulasku u Evropsku uniju”, izjavio je Kraus u intervjuu objavljenom 29. septembra, na dan izbora u Austriji.

I bivši lider FPÖ, Štrahe, za sebe je govorio da je “prijatelj Srbije”, te da ima razumevanja za srpsku poziciju prema Kosovu, bivšoj pokrajini koja je 2008. proglasila nezavisnost, što zvanični Beograd ne priznaje.

*Saradnja na tekstu: Goran Katić